Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Чувени рокер и фронтмен групе Мајке преминуо је 9. октобра.
На комеморацији је један детаљ био посебно емотиван. На сцени, где се налазио микрофон, на коме је стала марама који је током живота носио Горан.
Од Барета су се опростили његови највољенији, пријатељи, поштоваоци. О Горану су за HRT говорили они који су га познавали.
Фото: printskrin/youtube/Kod nas doma HRT
Александар Драгаш (музички критичар и бивши менаџер Мајки):
– Увијек сам се некако радо унатраг присјећао тих наших путовања у мом ауту, па онда... кад сам ја волио слушат кантри, а Горану и другима у ауту из Мајки је то прво ишло на живце, па други, трећи пут: 'Хајде, добро, бумо то некак' истрпили...', да би четврти, пети пут Горан сам рекао као: 'Деда, пусти оног господина угодног баритона', мислећи на мени драгог кантри кантаутора Мерла Хагарда. Реко': 'Опа, види, нешто се примило.'
Миле Кекин:
– Први пут кад сам га видио, овај, у Ђури '87. године, онда кад су били тек бенд у настајању... Задњи пут сам га видио прије љета, куповао је клавир. Ја случајно налетио у "music shop" и тако да је, очито је све одрадио предано.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес/Р. Перишић
Денис Мујачић - "Denyken" (музички продуцент):
– Дакле, одсвирао је све инструменте: и бубњеве, и бас, и гитаре, све. И онда кад је дошао вокал, ја сам се забленуо, реко': 'Баре, је л' се ти зезаш?' 'Не', вели, 'то је то.' Па реко': 'Кој' Халид? Гали Халид? Халид?' Вели: 'Denyken, то је биће из свемира које се спустило у околицу Брчког.' (смех)
– Аутентичан. Дакле, он је живио и пјевао је то што живи. Имао је, оно што ја кажем, тешку карму, тежак живот. Пет албума сам радио с њим, наслушао сам се стварно прича, то је тежак живот, али он је био пјесник, оно, људи који су у борби. Он и сам је био нон-стоп у борби. И овај... оно што се каже, из те таме ја се надам изашао на свјетло.
Радислав Јованов Гонзо (редитељ):
– У споту 'Дај ми', кој' смо гуштали радити... Знам да је волио да смо снимали у тим маковима, да смо путовали... Да смо јели... ручак у Борју, сви заједно као бенд и послије тога разбијали боце по оној једној ливади на Крбавском пољу... И то нам је било... то је било супер.
Волио је... кад је први пут имао шминкерицу на 'Мене не занима', то му је било генијално.
Ален Тибљаш (менаџер и бубњар Мајки):
– Кад смо се стално возили ја и он, то дружење, оно кад је био весео, оно, насмијан, нормалан човјек. И најдраже ми је било кад би увијек говорио као: 'Тибљаш, па мог'о би ја мало к'о нормалан човјек живјет, оно, а не ово 'вако без везе.' Ја кажем: 'Може, хајмо!'
Он је увијек мени говорио: 'Да могу бар к'о ти.'
'Да могу бар к'о ти, па нормално, жена, видиш, тебе ће сачекат' сад кад дођеш кући, кад се враћамо с концерта, па ће те чекат' доручак, вечера, је л', то. Мене нитко не чека', волио... И те ствари су... то је њему било нормално да и он има некога, да с неким дијели тај живот и то. То поготово у задње вријеме како је био мало старији, па онда је то испливало на површину.
Круно Домаћиновић (Мајке):
– Заправо је јако нереалан осјећај, и опћенито прихватит то након 30 година што сам с њим, да тог човјека нема... Не могу прихватит' то тренутно, не могу рационализират', схваћам што се догодило, али некако сам толико навикнут на тог свог старијег брата, би' га мог'о назват', некад доброг, некад злочестог, али дефинитивно старијег брата који ме пуно тога научио, пуно... заштитио од пуно тога и заправо... сам му јако захвалан на јако пуно ствари. И невјеројатно ће ми недостајат'.
(HRT)
БОНУС ВИДЕО
