Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Мислите да су тинејџерске године најисцрпљујуће раздобље живота? Или можда двадесете, када покушавамо да завршимо школовање, пронађемо посао, осамосталимо се и схватимо шта заправо желимо од живота?
Можда бисте се кладили на тридесете, када се пословним обавезама често придружују родитељство и бројне друге одговорности. Али, према објашњењу британске стручњакиње, најзахтевније раздобље могло би да наступи нешто касније, тачније током четрдесетих година живота.
Фото: Depositphotos/AndrewLozovyi
Професорка Мишел Спир, стручњакиња за анатомију са Универзитета у Бристолу, објаснила је за британски Дејли мејл зашто се управо у четрдесетима многи људи осећају као да им непрестано недостаје енергије.
Одговор се, преноси Унилад, крије у комбинацији биолошких промена и свакодневних обавеза које у том животном раздобљу често достижу врхунац.
У двадесетима се организам углавном брже опоравља од физичких напора, непроспаваних ноћи и других оптерећења.
„У двадесетима је тело биолошки врло прилагодљиво. Мишићи се брже опорављају, упални одговори краће трају, а производња енергије на ћелијском нивоу ефикасна је и обилна“, објаснила је професорка Спир.
С годинама се ти процеси постепено мењају. То не значи да четрдесетогодишњаци одједном остају без енергије, него да се организам више не опоравља увек једнако брзо као у ранијој одраслој доби.
Фото: Depositphotos/CandyBoxImages
Истовремено, управо се у том раздобљу многи суочавају са највећим захтевима приватног и пословног живота. Четрдесете су често године у којима људи преузимају одговорније пословне положаје, воде тимове или покушавају да одрже финансијску стабилност породице. Код куће их могу чекати деца која улазе у тинејџерско доба, са свим емоционалним и организационим изазовима које одрастање доноси.
Уз то, многи почињу интензивније да брину и о сопственим родитељима, који улазе у старије животно доба. Тако настаје ситуација у којој свакодневне обавезе захтевају све више енергије, док се способност организма да подноси оптерећења поступно мења.
Професорка Спир тај је феномен описала као несклад између биологије и захтева свакодневног живота.
„Наша тела и даље су потпуно способна да производе енергију, али то чине у другачијим условима него у ранијем одраслом добу, док захтеви за том енергијом често достижу врхунац“, објаснила је она.
Ипак, стручњакиња наглашава да се искуство старења знатно разликује од особе до особе. Неко у четрдесетима може да буде физички активнији, одморнији и задовољнији него што је био у двадесетима, док се друга особа истих година може суочавати са хроничним умором и великим стресом.
Фото: Depositphotos/HayDmitriy
„Две особе истих година могу имати потпуно различите нивое енергије, зависно од тога каквим су оптерећењима изложене“, истакла је Спир.
Важно је нагласити и да четрдесете нису научно утврђене као најуморније деценија за сваког човека. Реч је о објашњењу животних и биолошких околности које се у том добу често преклапају.
Премда четрдесете могу да буду посебно захтевне, такво раздобље не мора да потраје до краја живота. Како године пролазе, мењају се и околности. Деца одрастају, пословне обавезе могу постати предвидљивије, а многи људи науче боље да распоређују време и препознају сопствене границе.
Зато осећај исцрпљености у средњим годинама не треба аутоматски приписивати старењу. На њега могу да утичу сан, стрес, здравствено стање и животне навике, а дуготрајан или необјашњив умор разлог је за разговор са лекаром.
(Вечерњи.хр)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
