Отварају се досијеи у Мађарској: Објављују имена доушника

Од 1945. до 1989. године, мађарске службе државне безбедности ослањале су се на разгранату мрежу доушника како би надзирале друштво и сузбијале сваки облик неслагања са режимом. Неки су уцењивани или приморавани да извештавају о својим комшијама, пријатељима, колегама, па чак и члановима породице, док су други врбовани уз обећања различитих повластица, преноси "The Guardian".

Фото: Depositphotos/TTstudio

Деценијама је размера ове мреже била скривена од јавности. „Досијеи агената“, који се чувају у подруму Историјског архива служби државне безбедности, углавном су остали недоступни јавности, упркос поновљеним захтевима за њиховим објављивањем и делимичним цурењима информација.

Током предизборне кампање уочи парламентарних избора у Мађарској у априлу, Петер Мађар обећао је да ће досијеи служби државне безбедности бити доступни јавности.

„Демократско друштво има право да зна своју прошлост“

У септембру је његова влада усвојила закон којим је отворен пут за објављивање досијеа, што је, према резултатима истраживања јавног мњења, подржало више од две трећине грађана. Објављивање је првобитно било планирано за годишњицу Мађарске револуције из 1956. године, која је избила против совјетске власти, али је одложено за 4. новембар.

– Демократско друштво има право да зна своју прошлост – написао је на Фејсбуку Золтан Тар, министар за друштвене односе и културу.

До сада су извештаји о доушницима били доступни само истраживачима и члановима породица жртава. Захваљујући новој онлајн бази података, која ће омогућити претраживање досијеа, Мађарска ће постати најтранспарентнија међу бившим државама источног блока када је реч о раду некадашњих служби државне безбедности, оцењују истраживачи.

– Широм отварамо врата која су до сада била само одшкринута – изјавио је Иштван Пап, историчар и руководилац научног одељења архива.

– Као историчар, подржавам објављивање досијеа. Међутим, на личном плану саосећам са онима који ће се први пут суочити са породичном прошлошћу – рекао је Пап.

Данас живо свега око 10 одсто људи који се помињу у досијеима

Историчари процењују да је од 50.000 до 60.000 људи чија се имена појављују у досијеима данас живо свега око 10 одсто.

Током протекле три деценије, међу бившим државама источног блока није постојао јединствен приступ питању објављивања досијеа доушника, нити сагласност о томе када би то требало учинити. У Источној Немачкој, Бундестаг је 1992. године омогућио приступ досијеима тајне полиције Штази. У Чешкој су досијеи постали доступни јавности 2003. године, док је Летонија последња објавила досијее доушника, 2018. године.

Миклош Киш, некадашњи заточеник мађарског логора за принудни рад и председник удружења жртава, сматра да је Мађарска требало да следи немачки пример и објави досијее много раније.

 

 

– Да се то догодило, до сада би цела прича већ била завршена. Људи ће сазнати да је у свакој породици, сваком комшилуку и свакој улици било издајника. Али шта сада треба да радимо са тим сазнањем? – додао је он.

Када би се документи поређали један поред другог, протезали би се у дужини од око пет километара, што је довољно да се њима оивичи Хајд парк у Лондону. Ипак, ова збирка је знатно мања од архива пољских или румунских тајних служби, рекао је Пап.

Многи записи биће непотпуни

У Мађарској су многи досијеи уништени током антисовјетске побуне 1956. године, док су други нестали током политичке транзиције 1989. године. Тај процес је био постепен и углавном миран, што је властима оставило довољно времена да уклоне компромитујући материјал.

Многи записи биће непотпуни, јер неће бити познати мотиви доушника, нити обим њиховог извештавања. Од 60.000 људи који се помињу у досијеима, архив поседује детаљну документацију, безбедносне провере и изјаве за свега 9.000 особа. Ти документи биће објављени у фебруару, након што буду уклоњени лични подаци, укључујући информације о здравственом стању, зависностима и сексуалности, као и подаци о жртвама, у складу са законима о заштити приватности.

Александер Фалуди, слободни новинар и англикански свештеник, прочитао је досијее који се односе на његову породицу пре готово две деценије. Његов деда, Ђерђ Фалуди, провео је више од три године у мађарском логору за принудни рад, на основу лажних оптужби. Касније је, током изгнанства, написао књигу „Моји срећни дани у паклу“.

 

 

Један извештај из досијеа посебно је разбеснео Фалудија. Написала га је Мађарица која је живела у Лондону и спријатељила се са његовом баком у периоду док је она умирала од рака.

– Међутим, када сам погледао податке о доушници, наишао сам на заиста језив део њеног досијеа. У њему су била наведена имена њених рођака који су живели у Мађарској, укључујући и детаље о њеним остарелим родитељима. У том тренутку мој бес је изненада нестао. Осетио сам само дубоко сажаљење према њој – рекао је Фалуди.

– Изгнанство је за моју породицу било веома болно, али нам је истовремено донело одређени морални луксуз. Због тога оклевам да осуђујем људе због онога што су радили ако су морали да остану у Мађарској – додао је.

Идентитети агената тајних служби већ дуго заокупљају пажњу Мађара. Од почетка двехиљадитих појавило се неколико делимичних спискова на којима су се налазила имена политичара и познатих уметника. Многи од њих негирали су умешаност, али су и саме оптужбе биле довољне да изазову озбиљне политичке кризе и угрозе опстанак влада.

 

 

До данас је мали број бивших агената јавно говорио о својим искуствима

До данас је мали број бивших агената јавно говорио о својим искуствима, а ова тема и даље представља табу.

У јулу је независни верски интернет часопис "Szemlelek" објавио позив бившим агентима да јавно испричају своја искуства. Верски великодостојници били су позната мета државних служби безбедности, које су их често уцењивале и приморавале да извештавају о члановима својих верских заједница. Према појединим проценама, између седам и десет одсто њих сарађивало је са државом.

За сада се нико није добровољно јавио да исприча своју причу.

– Мислим да многи сматрају да заправо немају много тога да кажу. Или верују да је њихова прича толико сложена да не могу, не желе или још нису спремни да је испричају – рекао је за "The Guardian" главни уредник часописа, Силард Соинји.

„Постоји толико породичних тајни и траума о којима већ можемо отворено да говоримо“

 

 

Историчар Домокош Соколај изразио је наду да овог пута „објављивање досијеа неће прерасти у јавно срамоћење људи, већ да ће јавност разумети колико су ова питања сложена“.

Његов отац, Золтан Соколај, песник и политичар, означен је као доушник на незваничном списку објављеном 2005. године.

Соколај још није прочитао све извештаје о свом оцу, који је преминуо 2020. године. Отвореним говором о међугенерацијској трауми жели да пружи подршку другима који открију да су њихови најближи били сарадници тајних служби, да им покаже да нису сами и подстакне их да разговарају о ономе што сазнају.

– Постоји толико породичних тајни и траума о којима већ можемо отворено да говоримо - на пример, ако је нечији родитељ алкохоличар или зависник од коцкања. Међутим, људи се плаше да ће бити осуђивани на основу података из досијеа агената – рекао је.

– Знам да суочавање са породичном прошлошћу може да буде застрашујуће, па чак и болно. Али сазнати истину увек је боље.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО