Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У одвојеним интервјуима, црногорски министар одбране Драган Краповић и његов албански колега Ермал Нуфи изјавили су да би алијанса требало да повећа подршку јер се суочавају са кампањама на друштвеним мрежама за које кажу да имају за циљ дестабилизацију балканских земаља.
- Русија континуирано спроводи… информативне кампање које су усмерене на рањивости црногорског и других друштава на Западном Балкану - рекао је Краповић за Политико.
Овај позив стиже у критичном тренутку док Подгорица ради на приступању Европској унији до 2028. године, а Тирана до краја деценије. Црна Гора такође треба да одржи парламентарне изборе у лето 2027. године, док ће Албанија одржати локалне изборе у мају.
Министри обе земље јасно су ставили до знања да им треба помоћ у решавању проблема онлајн утицаја.
Савезници у НАТО-у први пут су се договорили да оснују тимове за одговор на хибридне претње 2018. године. Антонио Мисироли, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а за нове безбедносне изазове, рекао је да тим обично чини десетак стручњака које дају владе чланица и који помажу у координацији одговора, праћењу претњи и такође сигналирају политичку подршку.
Прочитајте још
Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
- Очигледно наши капацитети у смислу модернизације опреме, људских капацитета, административних и капацитета стратешке комуникације нису развијени - рекао је црногорски министар, пренео је Политико.
Нуфи је изјавио да би НАТО требало да буде „активнији у идентификацији начина за сузбијање злонамерних актера на мрежи, [успостављању] протокола у оквиру земаља НАТО-а — и формирању тимова за одговор који ће помоћи свакој земљи којој је то потребно“.
Међутим, ова дебата је постала политички осетљива у Албанији, где је премијер Еди Рама окривио Русију и Иран за распиривање актуелних антикорупцијских протеста који су захватили земљу од маја.
Нуфи је рекао да НАТО треба да буде "активнији у идентификовању начина за сузбијање злонамерних актера на интернету, (успостављању) протокола унутар земаља НАТО и формирању тимова за помоћ земљи којој је помоћ потеребна".
Нуфи је рекао да је Тирана забележила пораст кампања на друштвеним мрежама током протекле године које „подстичу мржњу и бес“. Он је додао да постоје „организације које су индиректно повезане са Русијом. Видели смо њихову интеракцију на мрежи.“
- НАТО би требало пажљивије да разгледа ово питање - рекао је он.
Али комуникациони експерт и суоснивачица тинк-тенка „SCiDEV“ из Тиране, Блерјана Бино, изјавила је да иако је Албанија документовала руско-повезане кампање на друштвеним мрежама о другим питањима, не постоје докази који поткрепљују Рамину тврдњу.
- Видимо овај покушај владе као начин да се делегитимишу легитимне јавне жалбе грађана - рекла је она.
И Русија и Иран су негирали било какву умешаност у протестни покрет.
Фото: Igor IVANKO/AFP/Profimedia
Али руске дезинформације су већ попримиле облик кампања на друштвеним мрежама усмерених на приступање ЕУ и НАТО-у, као и распиривање културних ратова, укључујући питања ЛГБТQ популације, рекла је комуникациона експерткиња Бино. Локални медији су појачали неке од тих наратива, додала је она.
У Црној Гори, Москва наводно примењује информативне кампање како би прикупила подршку за просрпске, русофилске опозиционе партије и користи своје мреже кроз локалну Српску православну цркву, изјавио је Љубомир Филиповић, политиколог и експерт за спољни утицај на Државном универзитету Аризоне.
Прошлог месеца полиција је притворила водећег прокремљовског војног блогера Михаила Звинчука под сумњом да шири руски утицај.
Краповић је рекао да ће црногорски избори 2027. године донети још ових изазова. Он је такође позвао на чешће посете високих званичника НАТО-а земљи, наводећи да би то био сигнал важности Црне Горе за алијансу.
- НАТО и ЕУ морају остати веома присутни… практично и политички - рекао је он.
Јавна подршка НАТО-у се оштро разликује између две земље. Према недавној анкети НАТО-а спроведеној овог пролећа у коју је Политико имао увид, 95 одсто Албанаца подржава останак у алијанси, у поређењу са 52 одсто црногорских испитаника - што је најнижи удео од било које чланице НАТО-а.
Алијанса је раније слала тимове за одговор на хибридне претње Црној Гори 2019. и Литванији 2021. године. Алијанса је такође послала тим у Албанију 2022. године након што је ирански сајбер напад онеспокојио владине и дигиталне сервисе намењене грађанима.
Позив обе министарске стране наглашава дубоку забринутост широм Европе у вези са руском саботажом и хибридним ратовањем, за шта званичници алијансе кажу да има за циљ разбијање јединства савеза и спречавање партнера Украјине да шаљу војну подршку Кијеву.
Иако би слање тима обично захтевало консензус међу чланицама НАТО-а, три дипломата НАТО-а, који су желели да остану анонимни како би слободно говорили, рекли су да би савезници били отворени за разматрање те опције. Ипак, упозорили су да Албанија не би требало да користи било какав одговор у домаће политичке сврхе.
Званичник НАТО-а који је говорио у име организације изјавио је да алијанса „може пружити додатну подршку када се то затражи“.
Званичник је додао:
- Савезници су појачали припреме за одвраћање и одбрану од дестабилизујућих акција, укључујући побољшање својих сајбер одбрамбених способности.
БОНУС ВИДЕО:
