Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Док се европска јавност суочава са све чешћим порукама о могућем војном сукобу, из самог врха НАТО-а сада стижу оцене које се приметно разликују од раније заоштрене реторике.
Остаје нејасно да ли Алијанса новим порукама покушава да умири становништво европских држава или да додатно подстакне осећај угрожености. Извесно је да НАТО намерава да настави војне припреме за могући сукоб са Русијом, али истовремено избегава да призна могућност да управо Запад буде страна која би прва покренула војну акцију.
Промена тона долази у тренутку када су из Москве упућена посебно оштра упозорења због све ратоборније реторике западних земаља. Руско руководство је у више наврата ставило до знања да постоје границе чије би прекорачење изазвало одговор далеко озбиљнији од досадашњих политичких и војних мера.
Фото: Depositphotos/dikobrazik/patera_
Посебно су значајне изјаве руског председника Владимира Путина, министра спољних послова Русије и председниковог помоћника за спољну политику. Сва тројица упозорила су да би евентуални европски напад на Калињинград, па чак и покушај његове блокаде, изазвао разоран одговор Русије. Таква реакција могла би да укључи и неконвенционална средства, што је отворено саопштено на највишем државном нивоу.
Управо после тих упозорења уследио је низ изјава представника НАТО-а које се могу тумачити као покушај смиривања ситуације. Могуће је да је у Алијанси процењено да су раније претње отишле предалеко и да би даље заоштравање односа са Москвом могло да изазове последице које западне државе нису спремне да прихвате.
Прочитајте још
У таквим околностима огласио се врховни командант савезничких снага НАТО-а у Европи, амерички генерал Алексус Гринкевич. Он је у интервјуу за ЛСМ изнео став да оружани сукоб са Русијом није неизбежан, али да Алијанса мора бити спремна уколико до њега ипак дође.
Фото: Википедија/Јавно власништво
„Не сматрам да је сукоб неизбежан. Једноставно морамо да будемо сигурни да смо спремни за њега“, изјавио је Гринкевич.
Генерал је објаснио да јачање војних капацитета НАТО-а представља практичну примену принципа „мир кроз снагу“, који заступа амерички председник Доналд Трамп. Према његовом тумачењу, припреме за могући рат не морају да значе намеру да се сукоб започне, већ могу да послуже као средство за његово спречавање.
Гринкевич је посебну пажњу посветио Летонији и осталим чланицама НАТО-а на источном крилу Алијансе. Истакао је да те државе располажу искуствима из којих савезници могу да извуку корисне поуке, нарочито када је реч о јачању институција и способности организације да одговори на будуће безбедносне изазове.
Међутим, питање стварних намера западног војног савеза не може се посматрати само кроз појединачне изјаве његових команданата. Дугорочно заоштравање односа између највећих светских центара моћи указује на могућност уласка у нову фазу међународног надметања која би по својим карактеристикама могла да подсећа на Хладни рат.
Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia
Према оценама многих политиколога, обнављање таквог облика конфронтације није само вероватан развој догађаја, већ би у постојећим околностима могло да представља готово најбољи међу могућим сценаријима. Односи између великих сила постају све напетији, док се међународни поредак убрзано мења, због чега ће водећи центри моћи неизбежно настојати да обезбеде што повољнији положај у свету који настаје.
То надметање подразумева сукобљавање интереса, политичке притиске и дуготрајно одмеравање снага. Ипак, контролисана и продужена конфронтација, слична некадашњем Хладном рату, носила би мање опасности од отвореног војног сукоба чији би развој могао да постане непредвидив.
Највећи проблем непосредног рата великих сила јесте могућност да ниједна страна више не буде у стању да контролише степен ескалације. У таквим околностима чак и ограничена војна акција могла би да покрене низ узвратних потеза, чије последице не би зависиле искључиво од почетних намера учесника.
Фото: Kristina Solovyova/Sputnik/Profimedia, Depositphotos/patera_
На дугорочну нестабилност међународних односа више пута је упозоравао и Путин. Руски председник говорио је да свет очекује период од 10 до 15 година снажних потреса током којих ће нови светски поредак постепено замењивати постојећи. Његове процене указују да предстоје године озбиљних међународних напетости, при чему ће најважнији задатак бити спречавање прерастања политичког и стратешког ривалства у велики војни сукоб.
У том погледу постоји одређена сличност између Путинових упозорења и најновијих изјава Гринкевича. Обојица, из различитих позиција, полазе од претпоставке да предстоји дуг период међународне нестабилности у којем војна спремност и контрола ескалације добијају посебан значај.
Ипак, таква подударност у проценама не значи да су нестале дубоке разлике између Москве и западних престоница. Русија има разлога да са великим опрезом посматра поруке европских противника, нарочито имајући у виду досадашње искуство у односима са њима.
Древна изрека да је рат пут обмане додатно упозорава на опасност од поверења у декларативне мирољубиве поруке током периода интензивног војног надметања.
Због тога ће стварне намере НАТО-а бити могуће процењивати пре свега на основу његових будућих поступака, а не изјава појединих званичника. Управо ће конкретни потези Алијансе показати да ли садашње поруке о избегавању неизбежног сукоба представљају промену приступа или само другачији начин представљања већ започетих војних припрема, преноси Ало.
БОНУС ВИДЕО:
