Када пада:До краја године остао још само један нерадни дан:

Према званичном календару државних и верских празника, то ће бити последњи општи нерадни дан у Србији током 2026. године, пре новогодишњих празника који нас очекују у јануару 2027.

За разлику од претходне године, када је Дан примирја падао у уторак, ове године празник стиже тачно средином радне недеље. То значи да запослени који имају стандардну петодневну радну недељу неће аутоматски добити продужени викенд, али ће моћи да искористе слободан дан за предах од свакодневних обавеза.

Они који желе дужи одмор могли би да споје празник са годишњим одмором. Уз два дана одмора у четвртак и петак, 12. и 13. новембра, могуће је добити пет узастопних слободних дана, рачунајући и викенд.

Зашто је 11. новембар нерадан дан у Србији?

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је окончан ратни сукоб између Немачке и савезничких сила на Западном фронту.

Примирје је потписано у железничком вагону у Компијењској шуми у Француској, а ступило је на снагу истог дана у 11 часова.

Тиме су завршене главне борбе Првог светског рата, једног од најразорнијих сукоба у историји човечанства. Мировни споразуми уследили су касније, међу којима је најпознатији Версајски уговор, потписан 28. јуна 1919. године.

У Србији се Дан примирја од 2012. године обележава као нерадни државни празник.

Симбол овог дана је Наталијина рамонда, ретка биљка позната и под називом цвет феникс, због своје необичне способности да се након готово потпуног исушивања поново опорави када добије воду.

Управо због тога изабрана је као симбол обнове Србије након огромних људских губитака и разарања током Првог светског рата.

Уз цвет Наталијине рамонде налази се и зелено-црна трака, чије боје подсећају на Албанску споменицу.

Иако је Дан примирја законом прописан као нерадан дан, то не значи да ће сви запослени имати слободно.

У делатностима у којима је неопходно обезбедити непрекидан рад, попут здравствених установа, комуналних служби, јавног превоза и појединих производних погона, запослени могу бити ангажовани и током празника.

Према Закону о раду, запослени који раде на дан празника који је законом одређен као нерадан имају право на увећану зараду од најмање 110 одсто основице за рад тог дана, поред редовне зараде за обављени рад.

Запослени који због празника не раде имају право на накнаду зараде у складу са законом.

Иако је 11. новембар последњи општи нерадни дан у Србији у 2026. години, поједини запослени имају право на додатно одсуство због верских празника.

Католици и припадници других хришћанских верских заједница који Божић обележавају по грегоријанском календару имају право да не раде 25. децембра, који ове године пада у петак.

Закон о државним и другим празницима предвиђа и право православних верника да не раде првог дана крсне славе.

То значи да календар нерадних дана није потпуно исти за све запослене, иако након 11. новембра више нема државних празника који се до краја године обележавају нерадно на територији целе Србије.

Када нас очекују први нерадни дани у 2027. години?

Након Дана примирја, следећи општи нерадни дани стижу почетком 2027. године.

Нова година празнује се 1. и 2. јануара, који падају у петак и суботу. То значи да ће запослени који иначе не раде викендом имати три узастопна слободна дана, од петка до недеље.

Недуго затим, 7. јануара, који пада у четвртак, обележава се православни Божић, такође нерадан дан у Србији.

До тада, 11. новембар остаје последња прилика у 2026. години за предах захваљујући државном празнику.

БОНУС ВИДЕО: