После Мире (97) она је наша најстарија глумица,млађа 25 дана

Мира Бањац данас слави 97. рођендан, а исти рођендан ће 29. новембра прославити њена дугогодишња пријатељица Рената Улмански. Две глумице рођене су 1929. године, у размаку од само 25 дана. Обе су играле у Српском народном позоришту у Новом Саду, а године су провеле и у истом београдском ансамблу. Рената је у Атеље 212 дошла 1968, Мира две године касније. Кад је говорила о колегиници с којом је делила позорницу, Мира је пријатељство мерила пола века. 

Фото: Н. Живановић/АТА имагес

 

- Госпођа, заиста, госпођа Рената Улмански у мом животу има црвеним словима записано име. Врло је тешко причати о особи која је пола века мој истински пријатељ. Године су учиниле да пређемо у једно озбиљно пријатељство. То пријатељство се морало заслужити - рекла је Мира Бањац. 

Редитељ се скривао на тавану, а Рената је од њега учила глуму

Рената Улмански детињство је провела у Сарајеву и Београду. Имала је десет година када је са Родиним позориштем играла у „Кинеској лутки“ на Коларцу. Током Другог светског рата њена породица пружила је уточиште јеврејском редитељу Ерику Хецлу, који се скривао на тавану њихове куће. Док је тамо боравио, давао је Ренати часове глуме. Имала је и посебну свеску у коју је од 1942. записивала белешке о глуми. 

Фото: Н. Живановић

 

У првој послератној генерацији завршила је Драмски студио при Народном позоришту у Београду, у класи Мате Милошевића. Већ 1947. примљена је у ансамбл те куће. Две године касније прешла је у Српско народно позориште у Новом Саду, потом у Београдско драмско, а у Атељеу 212 остала је до пензионисања 1989. године. Једну од Стеријиних награда донела јој је Меланија у Пекићевом комаду „На лудом белом камену“. За целокупан уметнички рад добила је и Статуету „Јоаким Вујић“. 

За фрајла Јулу награђена је у Пули, а на платну је играла и у 87. години

На филму је дебитовала главном женском улогом у „Шолаји“ Војислава Нановића 1955. године. Две године касније стигла је фрајла Јула у филму „Поп Ћира и поп Спира“ Соје Јовановић и Златна арена у Пули. Много касније вратила се истом делу у телевизијској адаптацији, овог пута као фрау Габријела. Телевизијска публика памти је и по „Салашу у Малом риту“ и „Ваги за тачно мерење“, у којој је играла уз Мију Алексића.

Фото: Н. Живановић

 

Међу њеним позним филмским улогама је она у остварењу „Име: Добрица, презиме: непознато“ из 2016. године. Данас се ретко појављује у јавности, али је ове године била на додели награде „Витомир Богић“ глумици Бојани Стефановић, која је потом објавила њихову заједничку фотографију. 

Мира има Добричин прстен, а у Новом Саду и торту са својим именом

Мира Бањац рођена је у Ердевику, школовала се у Новом Саду, а први позоришни ангажман добила је у Сремској Митровици. У „Врућем ветру“ била је Фиргина вереница Мара, у „Балканском шпијуну“ Даница Чворовић, у „Варљивом лету ’68“ Петрова мајка, а у „Љепоти порока“ Милада.

Фото: К. Михајловић

 

На сцени Атељеа 212 играла је Катицу уз Зорана Радмиловића у „Радовану III“, док су их телевизијски гледаоци заједно гледали и у „Причама из радионице“. У њеној филмографији су и „Мајстори, мајстори!“ и „Сјећаш ли се Доли Бел?“. Међу признањима која је добила су Добричин прстен и награда „Павле Вуисић“.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: