Кецеља је мађарска реч,а како се правилно каже на "СРПСКОМ"?

Док у кући спремате ручак или месите хлеб за своје укућане, сигурно без размишљања посежете за једним практичним комадом платна, али ако мислите да реч коју тада изговорите потиче из нашег старог говора, можда ћете се изненадити.

Израз који данас свакодневно употребљавамо - кецеља - у наш језик стигао је из мађарског, од речи кöтéнy? Не, њен историјски облик повезује се са мађарском речју кец(е)ле, која се доводи у везу са латинском речју цасула, што је означавало мали огртач или кабаницу.

У домовима широм Србије овај назив постепено се одомаћивао током 19. века. Како се развијало грађанско друштво у градовима и ширили нови обичаји у богатијим кућама, тако се и реч све чешће користила. Временом се толико усталила да смо готово заборавили да је некада постојао и домаћи назив за овај практични комад одеће.

Фото: Депозитфото/1112000

 

Како су кецељу звале наше жене?

Много пре него што се кецеља одомаћила у градским кухињама, у нашем народу користила се прегача, назив словенског порекла повезан са глаголом прегнути и идејом везивања или опасивања. Њено значење јасно упућује на комад тканине који се везује преко друге одеће.

У народном тумачењу може се чути и симпатично објашњење да назив подсећа на израз „преко гаћа“, будући да су се гаће некада односиле на доњи део одеће у ширем смислу. У зависности од краја Србије, за овај комад одеће користили су се и називи попут прегљача, опрегљача и прљача, док су се у појединим срединама могли чути и други локални називи.

По боји и шарама одмах се знало ко је девојка, а ко удата жена

Пре него што је постала тек помоћни комад одеће за рад у кухињи, прегача је била један од најлепших и најзначајнијих делова женске народне ношње на Балкану. Није служила само за заштиту одеће већ је често говорила много тога о жени која ју је носила.

Боје, шаре и украси могли су да открију њен узраст, брачни статус, па и обичаје краја из којег потиче.

Девојачке прегаче често су биле светлије, богато украшене и са израженим црвеним мотивима, који су се повезивали са младошћу и животном снагом.Прегаче удатих жена могле су бити тамнијих боја и сведенијих украса, у складу са локалним обичајима и правилима одевања.Црна прегача, у појединим крајевима, имала је и обредну улогу, нарочито као знак жалости и сећања на преминуле.

У неким деловима Србије, укључујући Мачву, прегача је имала важно место и у свадбеним обичајима, где је могла да симболизује брачни статус и прелазак у нову животну улогу.

Посебно занимљив део приче чине народна веровања о заштитној улози прегаче. У традиционалној култури одећа није имала само практичну функцију - поједини њени делови сматрани су и средством заштите од злих сила, урока и несреће.

Веровало се да прегача може да штити плодност и интимне делове тела, због чега су жене на њој пажљиво везле орнаменте и мотиве којима се приписивало симболично, заштитно значење.

Ткане од вуне и везиване преко хаљина од сукна, ове прегаче представљале су спој вештине, маште и традиције. Њихови украси нису били само декорација већ и део богатог система народних веровања и обичаја.

Следећи пут када пре кувања вежете своју кецељу, сетите се да иза тог једноставног комада платна стоји прича о језику, наслеђу и животу наших предака - прича која се преносила с генерације на генерацију.

(Она.рс)

БОНУС ВИДЕО: