Синанова ћерка прекинула сваки однос са мајком и братом

Том приликом открила је да већ годинама не разговара са мајком и братом, као и да се током најтежих тренутака суочавала са болешћу без њихове подршке.

Ђулкица је кроз сузе испричала да је однос са породицом дуго био конфликтан, због чега је одлучила да прекине контакт.

- Нема ту релације и тако је већ пар година из можда више њима познатих разлога. Пресекла сам и не желим своју породицу да доводим у ситуацију да се некоме објашњавам. Желим све најбоље брату и мами, али што даље од мене. Не идем тамо и не сметам им. Од кад сам се удала мој однос није био најчистији, увек је однос био конфликтан и увек сам ја била проблем. Нисам могла да дођем до изражаја и у мојој породици мушка деца пролазе боље него женска и немам проблем са тим, јер сам на време схватила. Преокрет се десио кад се десило све са Рашидом и жао ми је ситуације у којој је био и начин на који је завршио, али ми је драго јер је мој тата отишао пре њега, јер он то не би преживео и чврсто стојим иза тога. Нанео нам је милион тешких ситуација, али то не значи да ми није тешко. Требао је да буде сахрањен у Сремској Митровици под неким бројем, међутим, позвала сам рођака и рекла ако његови мама и брат не преузму њега, онда ћу то ја и они су ми рекли да је све завршено и да се не бринем. Нисам се бринула, али нисам желела ни да има број.

Фото: Н. Скендерија, Инстаграм принтскрин/djulkica

Посебно емотивно говорила је о смрти оца, али и о догађајима који су уследили након његовог одласка. Како је навела, често посећује његов гроб, углавном сама, јер јој је тада лакше да покаже емоције.

- Увек идем сама и исплачем се. То ми је луфт, јер кад идем са неким увек сам суздржана. Две госпође ми доносе воду кад год дођем на гроб, јер након шест месеци све ми се скупи и баш се сломим. Након смрти оца ја губим и оца и мајку, јер ја њу не препознајем. Породицу никада не бих желела исту, волела бих тату у сваком животу, а маму не.

Она је открила и да је током борбе са карциномом није позвао нико од најближих, чак ни да пита како је прошла операција.

- Није лако кад знаш да си болестан, а нема нико да те позове. Нико ме није питао "како је прошла операција", ни мама, а ни брат. Имала сам радиотерапије које су јако захтевне, а пре којих сам морала девет таблета да попијем. Нисам знала где сам кренула и где ми је кућа након тога. Седам месеци након татине смрти имала сам болове у леђима, а мислила сам да је камен у бубрегу и умирала сам од болова и отишла сам и рекли су ми да имам рак материце и да није доброћудан, већ се брзо ширио. У том тренутку су ми рекли да имам три недеље да останем у другом стању и нисам знала како све да кажем супругу и само сам му рекла да сам трудна, а њему није било јасно што сам толико активна. После пет недеља сам му рекла о чему се ради, он није могао да дође себи. После тога, сам добила рак дебелог црева, јер је све захватило и имала сам јако агресивне радиотерапије, шест у два месеца и тринаест операције за седам дана. У међувремену, Рашид запали нашу кућу, а била сам у депресији и кост кожа од свега претходног, док са њима немам контакт.

"Имала сам рак за раком"

Подсетимо, Ђулкица је раније говорила и о томе колико је њена борба са болешћу била исцрпљујућа, откривши да је у једном тренутку самоиницијативно одустала од терапија.

- Имала сам рак за раком. И сваки пут сам устајала. А онда сам остала са овим једним. И не дам му да ме дефинише. Не дајем му ни простор више него што мора да има. Било је превише стреса који сам носила ћутке. И губитак мог оца који нисам успела да прихватим годинама. Бол је остао у мени, а тело је на крају почело да говори. Прво тихо. Онда гласно. Депресија. Па болест. Па опет. Некад сам била толико исцрпљена да сам се сударала са зидовима. А већ следећег дана - нова терапија. И ишла сам. Не зато што сам била јака. Него зато што сам морала. И још сам ту. И идем даље - поручила је она.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: