Неколико сати након што је Русија напала Украјину, 24. фебруара 2022., руски председник Владимир Путин окупио је у Кремљу тридесетак најбогатијих Руса. Седели су збијени уза зид, са маскама на лицу због пандемије, док је Путин без маске седео на супротном крају велике просторије. Својим уобичајеним шифрираним језиком дао им је до знања да од њих очекује подршку рату и позвао их „да покажу разумевање за оно што се догађа“. На снимку коју је објавио Кремљ нико од милијардера није проговорио. Та ћутња постала је обележје руских супербогаташа, који су годинама гледали шта се догађа онима који се усуде да проговоре. Најпознатији је примјер Михаила Ходорковског. Тада најбогатији Рус финансирао је опозицију и 2003. оптужио Путина за корупцију, а затим је десет година провео у затвору због утаје пореза и преваре. Оптужбе је све време порицао.
После распада Совјетског Савеза 1991. појавила се нова класа људи који су се преко ноћи обогатили на распродаји државне имовине. Названи су олигарсима и имали су стварну политичку моћ. Било је то време „дивљих деведесетих“, обележено корупцијом и нарученим убиствима. Путин их је подредио себи готово одмах након што је 2000. дошао на власт, јер моћ није намеравао да дели ни са ким. Финансијер Бил Браудер, некад највећи страни инвеститор у Русији, памти те дане.
"Сећам се да сам видео олигархе како ходају около као да су власници, најарогантније и најсамоувереније особе. А онда се појавио Путин и било је једноставно изванредно видети како су се ти наводно алфа мужјаци на стероидима претворили у апсолутно подређене, готово очајне школарце", рекао је за Би Би Си.
ALEXEY DRUZHININ / AFP / Profimedia
Од почетка рата Кремљ према њима води политику штапа и шаргарепе. Критичарима рата одузета је имовина, а лојалисти су награђени уносним државним уговорима. Према Форбсу, Русија данас има рекордних 155 милијардера, чије укупно богатство досеже готово 700 милијарди долара. Новац их ипак не чини срећним. Код куће њиме не могу да купе политички утицај, а аналитичар Дмитриј Некрасов то сажима речима: "Богати су јер имају везе са Путином, а не обрнуто." У иностранству су због санкција изопштени. Не могу да лете приватним авионима, јахте не могу да вежу у најбољим европским лукама, а некад омиљена одмаралишта за њих су затворена.
Зато неки од њих тихо почињу да размишљају о времену после Путина. Ништа не упућује на његов скори одлазак ни на лошије здравље, али Путин има 74 године. Кад га је Ројтерс питао намерава ли да остане до 2036., одговорио је: "Само Бог зна имамо ли довољно здравља".
Прочитајте још
Ако би Путин отишао, власт би преузео премијер Михаил Мишустин. Како он нема председничких амбиција, настао би својеврстан вакуум моћи. Аналитичари демократски развој сматрају најмање веројатним, јер су демократске институције под Путином разорене. Новинарка у егзилу Александра Прокопенко каже да се Русија „одвикла од стандардних демократских процедура“. Могућа је и нова аутократија, али би Путинов наследник барем у почетку био слабији од њега. Трећа је могућност повратак олигархије, у којој би земљом управљали моћни елитни кланови повезани са крупним капиталом, слично као деведесетих. Управо то прижељкује већина тајкуна. Према речима Прокопенко, они би "желели да се врате у време када су их слушали", кад им нису одузимали имовину и кад су знали правила игре.
Фото: TORU YAMANAKA/AFP/Profimedia
Прокопенко каже да је већ дошло до промене у начину на који пословни људи говоре о Путину. Пре су га звали "Началник" (што се преводи као "шеф"), као и "Первиј" ("први"), или његовим иницијалима "ВВ" – све надимци који преносе одређени степен поштовања. Сада га зову "Дед", с оним што Прокопенко назива "прстохватом презира". "Дед" се преводи као "стари" или "деда", а то је пуно мање поштовано име.
Најзанимљивији сигнал стигао је од Андреја Мелниченка, ''краља ђубрива'' и осмог најбогатијег Руса, који је дао редак интервју за The Economist. У деловима је понављао ставове Кремља, али се залагао и за промене које би окончале владавину једног човека те за већу отвореност Русије према свету. Прокопенко у томе види позив другим богаташима да почну да говоре. Новинар Аркадиј Островски, који је с Мелниченком сатима разговарао, сматра да он није говорио само у своје име. Многи мегабогаташи, каже, данас имају осећај да су у ''потпуној слепој улици'' у коју је Русију довео рат. Већина посматрача ипак верује да је интервју објављен уз неки облик одобрења Кремља.
Упркос незадовољству, тајкуни засад неће ништа предузети. Браудер каже да су свесни да не би преживели ако би изазвали Путина, а амерички финансијер Мајк Калви додаје да би их сваки отпор одвео право у затвор и коштао их имовине. Кад Путин једног дана оде, најбогатији Руси готово сигурно ће покушати да врате некадашњи утицај.