Припреме за Аранђеловдан, једну од најчешћих крсних слава у Србији, увелико су почеле, а са приближавањем 21. новембра поново се отвара питање око којег се домаћини годинама не слажу. Док се у појединим породицама славско жито подразумева, у другима се оно никада не припрема, јер се верује да за Светог Архангела Михаила, као „живог свеца“, није потребно кувати пшеницу. Међутим, ово распрострањено народно веровање нема упориште у црквеном учењу, што је својевремено детаљно објаснио и покојни патријарх Павле.
Фото: Википедија
Обичаји везани за крсну славу у српским породицама често се преносе са колена на колено, па није необично да домаћини одређене поступке прихватају не доводећи у питање њихово порекло. Управо је такав случај са славским житом за Аранђеловдан, које се у многим домовима изоставља искључиво зато што га нису припремале ни претходне генерације.
Разлог за то крије се у веровању да је Архангел Михаило жив и да, за разлику од светитеља који су живели на земљи, није прошао кроз људску смрт. Како се кувана пшеница користи и приликом помена покојницима, временом се усталило погрешно тумачење да жито припада искључиво обредима посвећеним преминулима.
Ипак, значење кољива у православној традицији знатно је шире, а његова припрема није повезана са тим да ли је светитељ умро или није.
Прочитајте још
Патријарх Павле објаснио зашто се жито спрема и за Аранђеловдан
О овом питању писао је патријарх Павле у књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“, настојећи да објасни разлику између црквеног предања и обичаја који су се током времена укоренили међу верницима.
Суштина његовог објашњења јесте да се славско жито не припрема због смрти светитеља, већ се приноси Богу, у част породичног заштитника и за помен преминулих предака.
Патријарх је подсетио да се у молитви за освећење кољива наводи да се оно приноси „у част и спомен светог“, као и „у помен оних који умреше у благочестивој вери“.
Посебно је значајно његово објашњење да кувана пшеница није симбол смрти, већ живота, јер се тиме разјашњава и основни разлог због којег многе породице погрешно изостављају жито за Аранђеловдан.
Патријарх Павле је указао и на то да су, према хришћанском учењу, сви светитељи живи у Богу, без обзира на то да ли су некада живели на земљи или је реч о бестелесним небеским силама.
Зато чињеница да Архангел Михаило није прошао кроз људску смрт не представља разлог да се приликом прослављања његове славе изостави кољиво. Исто правило важи и за Светог Илију, за којег се у народу такође верује да је жив светитељ.
Фото: Инстаграм принтскрин/patrijarhpavle_
Зашто је славско жито симбол вечног живота?
Пшеница у хришћанству има посебно симболичко значење. Зрно које се положи у земљу наизглед нестаје, али из њега настаје нова биљка, због чега се повезује са васкрсењем и надом у вечни живот.
Управо зато се кувано жито користи и у славским и у обредима посвећеним упокојенима. Његова улога није да означи смрт, већ да изрази веру у васкрсење и духовну повезаност живих и преминулих.
Приликом освећења славског жита свештеник се моли за породицу која прославља свог светитеља, али се истовремено помињу и њени упокојени чланови, они од којих је наслеђена крсна слава.
На тај начин слава повезује различите генерације једне породице, а обичај припремања жита добија значење које превазилази саму славску трпезу.
Фото: Depositphotos/Pawparazzi
Шта да раде породице које никада нису кувале жито?
Иако се у многим домовима за Аранђеловдан деценијама не припрема кољиво, таква пракса није заснована на црквеној забрани, већ на народном обичају.
Патријарх Павле сматрао је да овакве недоумице треба решавати стрпљивим објашњавањем, а не осуђивањем верника који су одређене навике наследили од својих родитеља.
(Курир)