У народу постоји веровање да новембарски громови најављују родну годину. Ипак, из њих се не може закључити да ли ће предстојећа зима бити оштра, блага или снежна.

Грмљавину обично везујемо за лето, када топлота погодује развоју олујних облака. Али за настанак олује пресудни су влага, нестабилност ваздуха и подизање топлијег ваздуха увис. Ти услови могу да се стекну и у касну јесен, нарочито када после топлијих дана наиђе хладни фронт. 

Шта значи када у новембру грми?

Према једном од народних веровања, грмљавина у новембру наговештава да ће наредна година бити плодна и да ће земља дати добар род. То тумачење говори о берићету, а не одређује каква ће бити зима. Народна предања разликују се и од краја до краја: у Заплању је, на пример, забележено веровање да грмљавина после Митровдана није добар знак.

Фото: Дале О'Делл/Аламy/Профимедиа

 

 

Метеоролошко објашњење односи се на време у тренутку олује. Када хладнији ваздух продре испод топлијег и влажнијег, потискује га навише. Ако је атмосфера довољно нестабилна, развијају се облаци који могу донети пљусак, муње и грмљавину. Зато новембарски гром може да прати нагла промена времена и пад температуре.

Да ли то значи да стиже јака зима?

Не постоји поуздана веза између једне новембарске грмљавине и времена током целе зиме. Чак ни сезонске прогнозе не предвиђају какав ће бити сваки дан у децембру, јануару и фебруару, већ процењују вероватноћу да дужи период буде топлији, хладнији, сувљи или влажнији од уобичајеног. 

Фото: Депоситпхотос/Олегкалина

 

 

Новембарска грмљавина зато може да буде повод да се присетимо старог веровања о родној години. За наредне дане, међутим, много више ће рећи актуелна временска прогноза него један прасак грома.