Сада се огласио Мујо и решио је да отвори душу о породичним тајнама, па се за почетак дотакао својих синова, за које се причало да их се одрекао:
- Ја се својих синова нисам одрекао. Мени је син био на пет дана пред Нову годину са женом и са дететом. А други ме зове стално из Немачке. Од трећег имам поруку када је Далила пошла, у којој пише да се сестра јавила из Беча и да јој се брат јавља из Беча да јој пожели срећан улазак у „Задругу”. Разговарам са децом кад год хоћу. Бог ми је сведок да од моје деце нема ниједно да не говори са мном - започиње Хусо Исповест за Објектив, а потом се осврнуо и на ћерку коју му је одузело социјално:
- Нисам био ту када су је одузели, био сам у Бечу и њу није имао више ко да гледа. Једно време сам плаћао жену да је гледа, али она више није могла то да ради. Онда су они њу одузели и је*ига, тако то иде… Бунио сам се, али није вредело. Дете је тамо код једне добре и угледне жене. Очекујем сад, ових година, да се јави. Сада је стекла статус да може да тражи своје родитеље - каже Хусо.
Фетах је био изјавио недавно да је та ћерка била малтретирана од стране Емине Мујић:
- Не бих са њим да се препуцавам. Он има својих проблема и треба о својој деци да мисли. Било је малтретирања, чујте, која маћеха воли туђе дете. Чаршија прича, свашта се причало, а где има дима, има и ватре. Нисам лично то видео, али причају да је то радила када ја нисам био у кући - прича Мујић, а онда се осврнуо и на Далилу и на дан када је напустио:
- То је било касно увече. Ми смо се мало посвађали. Хтео сам да се вратим у Шепак. Они нису хтели да се ја вратим. Мајка није хтела да јој дозволи да иде из града. Био је снег. Ја сам кренуо, упалио и отишао. Било ми је тешко због Далиле, али шта да радим. Ја нисам више могао. Желео сам да се вратим у своје село. Истина је шта је Далила рекла, да сам имао проблем са коцком и алкохолом. Али то је било пре него што се она родила, од 1993. године се то није дешавало - прича Хусо кога је Фетах недавно оптужио да га је пријавио у полицији.
- Шта има он да мисли. Па то је видео читав свет. Полиција је дошла сама када је видела неке глупости. И онда сам ја рекао шта је и како је. Вероватно ће због тога ићи на суд, не знам шта ће одлучити полиција у свом извештају. Знате и сами да је то кривично дело. Мрава згазио нисам да се ја плашим тога. Ја не желим да се свађам. Џаба покренута свађа, без везе. Шта он тражи и што уопште прича глупости, ја не знам. И због чега? - прича Далилин отац и додаје:
- Ова кућа где сам ја сада, ту кућу су правила моја браћа, тројица њих. Ја сам желео кућу да правим, брат ми није дозволио, јер за нас двојицу поред ове куће нема потребе да се прави друга. Е сад, ја када сам дошао у ту кућу, она је била скроз девастирана. Ја сам све променио, увео грејање и све остало урадио. Испред куће, до локала, урадио сам нове плочице, све сам. Омалтерисали смо кућу, поставили ограду. Он никад није банке дао. Њихов је локал. Он је плаћен. Није банке дао, то зна читав народ у селу ко је правио ову кућу и како је направио. Мој најстарији и паметни брат, његов отац, узме и препише њима једну кућу овде и ову кућу препише на његову мајку…. Он не зна ко је правио кућу јер није његова кућа, али би да отме кућу. На срећу, постоје за то и суд и закон.
Фетах је такође тврдио да му је Хусо узео хектар земље где је извор киселе воде и да му никада није дао новац за то.
- И то лаже. Дао је овде 8.000 марака када му је отац отварао кућу и продавницу. Увели су плочице и грејање у локалу где ја радим. Он тврди да је дао 25.000 евра. Па где је 25.000 евра у 100 квадрата плочица и грејања?! За комби, тај дечко што ме дужи хиљаду-две, можда две и по хиљаде марака, о томе немам појма. То се појавило после 40 година. После тридесет и нешто година каже да му ја дугујем две хиљаде, није проблем. Оставио сам му локал, нови излог исто толико кошта. Купио сам нову пећ за грејање, то исто остаје. Ето, ту ћемо то одбити од две хиљаде марака, није никакав проблем. И не сећам да ми је дао, али ако је дао то, није никакав проблем вратити. Колико сам ја њима давао, то уопште није ни битно, али нема везе, он се ничега не сећа.
Хусо се потом осврнуо и на актуелна дешавања у Задрузи:
- Све ми је горе и горе када видим ова безвезна понижавања. Дете које ме понижава. Она нема где и у кога да се заљуби. То није човек, то је идиот. Оно пљување, ударање конзервом… Могла је да заврши у гипсу. Ту нема среће. Она је имала човека који је био најбољи - прича Хусо и додаје:
- Нек живи она ако хоће, ал’ тог човека нек заборави. Може и свог бабу да заборави ако се не окани тог криминалца. Спреман сам да је се одрекнем. Не могу да пређем преко неких ствари које је себи допустила. Ја то више не могу да гледам јер проживљавам прави пакао. Јуче је полупао ово, оно. Ја то не гледам, али ми излазе информације на телефону. Али неко ми некада пошаље да видим шта се догодило, а пратим и шта изађе у новинама - завршио је Хусо.
(Објектив)