Као девојчица због сиромаштва, у једном периоду, Весна је боравила у Звенчанској, док је њена мајка радила. Она не крије да је време проведено у тој установи било и те како болно.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Novosti
- Једно време сам била у Звечанској и то је била јако велика траума, сећам се тога иако сам била баш мала. Сећам се да сам стално тамо плакала. То вам је као кад имате дете и оно је болесно, има температуру, и само зове: “мама, мама”, а маме нема, никако да дође. Тако да је то било јако тешко за мене. Ипак разумем своју мајку, јер је била приморана да то уради, није могла да ме издржава и било јој је много тешко, много је патила у том периоду. Али нема оправдања за оца који остави своје дете и не жели да буде ни у контакту са њим. Међутим опростила сам му то, јер не желим да трујем своју душу више таквим стварима - причала је певачица.
Фото: Јутјуб принтскрин/Весна Ђогани влог
Весна је пре неколико месеци због појединих негативних коментара одлучила да у свом влогу сними кућу и крај у коме је некада живела.
- Ја сам Весна Ђогани. Ово је улица мог детињства. Ту сам рођена. Ту сам одрасла. У мом дворишту сам имала прве концерте. Ту је почела моја каријера. Ту је почео мој сан. Ово је мој мост. Мост мог детињства. Ту смо играли између две ватре. Шетали се. Изнад нас преко њега би сваке недеље пролазили навијачи Звезде и Партизана и гласно навијали. Трамваји би брујали, а нама деци је све то било као да слусамо најлепсу музику. Волели смо ту буку. А сада је неко испрљао мој мост. Испрљао моје детињство. Погана уста су испрљала чисто дечје срце. Испрљао сан. Испрљао дечје снове. Да, била сам сиромашна девојчица. Са великим сновима. Сиромашна девојчица са великом маштом - написала је Весна тада и додала:
Фото: Јутјуб принтскрин/Весна Ђогани влог
- Зар неко може да те осуди, само зато што си живела испод моста. Имала парче хлеба и парче неба. Тужна сам због тога. И зато сам дошла ту. Не због себе, него да подржим девојчицу која плаче у мени. Да се извиним мом мосту јер знам да га то боли. Јер једино он зна ко сам ја. Који су моји снови. И да ме нико није покупио, него ми је он показао пут којим да идем. И да данас будем ово што јесам. Успешна, мирна жена. Са пуно љубави око мене. Са публиком која се весели са мном, понекад плаче. И мој глас их смирује. И они не дају на мој мост. Не дају сузе да ми теку. Хвала предобри моји људи... Сада сам мирна јер сам добила све одговоре. Мој мост. Моја љубав. Моје детињство.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
