Наиме, она је све пријатеље, које је задесио рат између Русије и Украјине, позвала да се склоне код ње у Београд.
- Мислим да би мој отац коме је данас годишњица смрти био поносан на мене што сам све пријатеље из Москве и Кијева звала да са све породицама дођу код мене, макар ја спавала и на поду - рекла је Јелена и осврнула се на све што је постигла откако ју је пре 20 година отац заувек напустио.
- За ово време створила сам и велику кућу на Авали, а након режије за коју ме он школовао, наставила сам да се усавршавам и недавно сам постала и медијатор. Медијација је диван, хуман посао чији је циљ да мири људе. Рука-руци! Оно што је дивно у овом мом новом послу је управо то што је све добровољно и поверљиво, а заснива се на равноправности и непристрасности и економичности. Све ово не бих толико заволела да није мог Профе из чијег уџбеника чак и конкуренти уче. У сваком случају, ја и ништа да не урадим више, после седам представа и више победа и толиких школа и диплома које сам поштено и крваво уновчила и ништа да не урадим више, ја сам успела. Воли ме нација, регион, плаћали су да ме гледају. Знам да би био поносан сада и на мојих седам представа и што сам миљеница нације и што сам у међувремену опет отишла за Кијев, мој други родни град... Али, оно што би му се посебно допало су једне дивне очи, "Камелеон очи", небо плаве-зелено-сиве, које су ми спасиле душу… Допало би му се што је наше горе лист, препоштен, као што и важи за Ужичане, одакле је мој тата родом по нани по којој носим име Јелена и тетки, његовој сестри близнакињи. Баш на Златибору сам и срела те магичне очи - рекла је Голубовићка за телеграф.рс.
Голубовићева додаје да јој отац и даље веома недостаје, те да је спремна да испуни оно што би он највише волео када је она у питању, а то је да је види остварену и као мајку.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
