Добро и полако размислите јер ово није само питање из брзог теста знања – гневни старозаветни бог кажњава људску врсту поплавом гигантских размера и једино суво место на планети је дрвена барка коју таласи носе 40 дана, све док једна голубица не наговести крај катастрофе.
Ако сте одмах, или током описа потопа помислили на два слона, два мајмуна, две зебре… и одговорили "2", решавате погрешно питање. Наиме, ако га пажљивије прочитате, можда ћете приметити да је оно постављено погрешно. Јунак библиијског мита о потопу, који је на Арци спасао живи свет, није Мојсије већ Ноје, док је Мојсије био први који је извео народ Израиља из египатског ропства.
Фото: Јутјуб принтскрин
Управо је ово питање, са сасвим баналном грешком у имену библијског јунака, коришћено је у великом броју психолошких студија, а феномен да је већина људи уопште не примећује познат је као Мојсијева илузија. У оригиналној студији из 1981. под називом "From words to meaning: A semantic illusion" чак 80 одсто испитаника насело је на овај трик.
Штавише, у оквиру овог истраживања, испитаници су прво питани о томе ко је Ноје, а ко Мојсије, да би потом, упркос томе што су претходно тачно одговорили, били заварани питањем с почетка овог текста. Илузија се јавља и када су испитаници упозорени да је могуће да нека питања нису тачно задата (показан им је пример питања с погрешним именом), као и кад нема временског ограничења за размишљање о одговору.
Кроз овакакав вид тестирања истраживачи покушавају да открију колико људи критички посматрају свет, да ли обраћају пажњу на чињенице и колико су способни да запазе лаж која је вешто прикривена у контексту питања. Уз наведено, у истраживањима се користе и друга питања "са грешком" као што су: "Које је националности Томас Едисон, изумитељ телефона?" и "Шта је изговорио Луј Армстронг када је слетео на Месец?"
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин
Можемо слобно рећи и да оваква истраживања нису етичка будући да испитивачи подваљују испитаницима који то од њих не очекују. Међутим, управо захваљујући њима сазнајемо о методама које се иначе користе као средство манипулације и ширења лажних информација. Ко зна колико пута смо, концентришући се на одговор, усвојили нетачне тврдње из питања о квалитету прехрамбених производа, лековима, као и разним другим штетностима и опасностима.
Теоретичарке Елизабет Марш и Шарда Уманат дефинисале су 2014. године појам "занемаривање знања" као феномен да нисмо увек у стању да призовемо и применимо знање које већ имамо, наводећи да је управо Мојсијева илузија такав пример.
У познатој студији објављеној 2000. године у журналу "Psychological Science" наведени су механизми који доводе до Мојсијеве илузије – један је семантичка сличност (оба јунака, и Ноје и Мојсије, су библијски ликови), а други је извесна фонолошка сличност (имена почињу слоговима Мој и Ној).
На фотографији је уље на платну из 1846. године квекерског религиозног сликара Едварда Хикса које приказује улазак животиња у – Мојсијеву барку.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
