Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Обичаји за Тодорову суботу

За Светог Теодора, народски, Тодора верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. У таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се Светом Теодору за здравље.

Тодорова субота у Поповом пољу зове се Тодорица.

Родитељи тада шаљу децу да се причесте. Села у Горњој Пчињи Светог Теодора славе као заштитника говеда. Кувају кукуруз који увече носе воловима и срачима да се почасте. Ломе и за ову прилику умешен колач који се дели стоци; овцама, козама, воловима, кравама, коњима. Трке коња се организују у Шумадији, које су популарне међу млађима. Овај дан су у селима Тимочке крајине прогласили за Коњски – Велики дан, па не прежу коње већ их само јашу.

Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ.

Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.

Уопште, у многим селима се коњи јашу, без седла или са њима, показују по селима. На Тодорицу, како се још назива Тодорова субота, по први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.

Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија).

Жене на Тодорову суботу не смеју да перу косу, у кући се не сме палити ватра (јер демони не воле дим), а децу треба окупати пре коњских трка.

Изузетно, ако је неопходно, дете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом. Многи и данас верују да потковица доноси срећу. Тодоров култ, као остатак трачког коњаника, присутан је у Источној Србији, док је у другим деловима готово нестао.

Невесте се на Тодорову суботу не чешљају због змија (оне се налазе у коњској длаци). У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.

Друга прича каже да је то дан када роде поткивају своје невидљиве коње, пред велики пут, да би стигле у наше крајеве за Младенце. У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан ТодорицеКраљевић Марко јаше свог шарца на мору. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".