ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЛЕГЕНДИ: Сахрана Дуде Ивковића

Данас је на Новом Гробљу у Београду сахрањен легендарни кошаркашки стручњак Душан Дуда Ивковић.

Ковчег са телом Ивковића донет је на Ново Гробље где ће почивати у породичној гробници. 

Син и супруга Дуде Ивковића су неутешни и нису прикривали емоције.

Фото: Новости/Н.П./Д.Б.

Душан Дуда Ивковић је преминуо у четвртак 16.септембра у 78.години живота од последица воде у плућима и херпеса док је јуче одржана комеморација у Скупштини Србије. 

Тренер ЦСКА Димитрис Итудис је стигао први на сахрану свог тренерског идола.

Сахрани на Новом Гробљу присуствовали су и великани српске и светске кошарке као што су: Дејан Бодигора, Василис Спанулис, Мића Берић, Коста Перовић, Марко Кешељ, Ненад Крстић, Новица Величковић,Перо Антић, Дејан Радоњић, Драган Кићановић и други. 

Поред кошаркашких великана ту су и Ивица Дачић, глумац Горан Султановић и многобројне познате личности.

Фото: Новости/Н.П./Д.Б.

Ковчег на сахрани носили су: Даниловић, Паспаљ, Рађа, Дивац, Здовц и Жељко Обрадовић који је кум покојног Дуде.

Биографија

Душан Ивковић је рођен 29. октобра 1943. у Београду. Заволео је кошарку уз старијег брата Слободана Пиву Ивковића, у време док се она још играла на шљаци. Као и Слободан, прво је играо кошарку (1958-68), а затим направио прве тренерске кораке у Радничком (1968-78), који је у то време био четврти клуб у Београду, после ОКК Београда, Црвене звезде и Партизана.

Фото: Н. Параушић

 

Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду, али је још за време студија одлучио да је кошарка његов пут, а тренерски посао његов позив. Тренерско доказивање почео је по повратку са одслужења војног рока 1971, када је преузео јуниорским тим Радничког који је водио до титуле јуниорског првака Југославије.

Душан Ивковић је своју целу играчку каријеру, од 1958. до 1968. провео у Радничком, који се тада такмичио у првој лиги Југославије.

Ивковић је преузео Партизан у сезони 1978 и водио га две сезоне. Већ прве сезоне 1978/1979. Ивковић је са Партизаном освојио првенство Југославије, Куп Југославије и Куп Радивоја Кораћа.

Тренерску каријеру наставио је у грчком Арису. У Југославију вратио 1982. преузевши првим тим Радничког, а затим је водио Шибенку у периоду од 1984. до 1987. године. Био је помоћник селектор репрезентације Југославије Крешимира Ћосића на Светском првенству 1986. и Европском првенству 1987. у Атини.

Од 1987. три сезоне провео је на клупи Војводине. Ивковић је наследио Ћосића на месту селектора Југославије и са њом освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1988. у Сеулу. и златне медаље на Европском првенству 1989. у Загребу, Светском првенству 1990. у Аргентини и Европском првенству 1991. у Риму.

После три године у Војводини, постао је тренер ПАОК-а. У међувремену се распала Југославија, а репрезентацији СРЈ је било онемогућено да се такмичи од 1992. до 1995. У овом клубу је био до 1994. када преузима Паниониос који је водио две сезоне. Године 1996. позвали су га челници великог Олимпијакоса па је до 1999. био шеф њиховог стручног штаба, да би од тог лета до 2001. водио АЕК из Атине.

Од 2002. до 2007. је радио у главном граду Русије, Москви. Прве три сезоне је провео у ЦСКА а друге две у Динаму. Након тога се вратио у репрезентативну кошарку и од 2008. до 2013. је водио репрезентацију Србије. Од 2012. до 2014. је по други пут водио Олимпијакос и са њима је освојио Евролигу у сезони 2011/12.

У лето 2014. постао је тренер турског Анадолу Ефеса. Са њима је остао до априла 2016. када је добио отказ.

У јулу 2016. објавио је да завршава своју тренерску каријеру.

После опроштајне утакмице у Атини, у децембру 2017. магазин "Недељник" прогласио га је за личност године.