Центар за унапређење животне средине објавио је да комерцијални сектор у Београду годишње створи више од 40.000 тона јестивих и нејестивих делова хране. Ове резултате показала је анализа истраживања о директном мерењу и морфолошком саставу отпада од хране из комерцијалних објеката.
Уколико се количина отпада од хране из комерцијалног сектора прикаже у односу на укупан број становника Београда, види се да се по глави становника ствара 26,5 килограма јестивог и нејестивог отпада од хране годишње.
У оквиру директних мерења која су спроведена, посматрано је укупно 29 репрезентативних објеката који се сврставају у комерцијални сектор: хотели и други смештај, ресторани и објекти брзе хране, продавнице, школе и вртићи и преостали комерцијални објекти.
Највећи део отпада групише се у оквиру групе ресторана и објеката брзе хране, са више од 21.000 тона на годишњем нивоу.
Иза тога следе продавнице са 4.767 тона годишње, школе и вртићи са 3.551 тона годишње и на крају група хотели и смештај са годишњом стопом генерисања од 1.302 тоне, наводи се у саопштењу.
Преостали комерцијални генератори отпада од хране (јавне установе и предузећа са сопственим ресторанима, пијаце, болнице итд) годишње генеришу више од 9 хиљада тона отпада од хране.
У саставу тог отпада у просеку је најдоминантнија категорија поврће, са уделом већим од 45 одсто, при чему је највећи проценат забележен у оквиру школа и вртића (62 одсто).
У другу најзаступљенију категорију спада воће, са скоро 19 одсто, с тим да је ова категорија на првом месту у сектору малопродаје (преко 38 одсто).
Категорије месо, риба и јаја, и хлеб и пецива, у укупном просечном саставу, имају сличне вредности (око 14 одсто), док категорија млеко и млечни производи има најмању вредност за практично све посматране групе комерцијалних објеката, с коначним просечним уделом од око пет одсто.
Претходно спроведено истраживање о директном мерењу отпада од хране у домаћинствима је показало да сваки становник Београда у просеку годишње баци 108,1 килограм јестивих и нејестивих делова хране.
Сумарно посматране вредности ова два истраживања указују да је укупно генерисан отпад од хране у Београду, на годишњем нивоу, око 205.000 тона, односно 134,6 килограма по становнику.
То смешта Београд у врх европских градова по количини генерисаног отпада од хране, када се упореди са другим градовима према УНЕП Глобалном индексу отпада од хране.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
