Све је почело када је замолио свог најбољег друга, младог предузетника да његовој девојци, студенткињи четврте године омогући да стручну праксу заврши код њега у фирми. Плашио се да ће уколико оде у велики град на праксу, тамо и остати и да ће то бити крај њиховој двогодишњој вези.

Знао је да ће је његов најбољи друг, брат, пазити и да ће јој помоћи да заврши што пре све обавезе које су јој остале око факултета, како би напокон могли да планирају заједнички живот. Девојка је завршила праксу, а убрзо ју је најбољи друг њеног дечка и запослио. Наводно му је требао технолог, а она је таман за тих месец дана ушла у посао.

Његовој срећи није било краја, мислио је како ће још једна плата у кући свакако омогућити да се што пре осамостале и закажу свадбу. Иако је она све касније долазила кући са посла, све чешће одлазила на службена путовања, он је ћутао. Дуговао је другу што ју је уопште запослио и тако им обезбедио да живе заједно и није желео да прави проблеме.

Фото: Профимедиа

 

 

Једног дана, након што се она по ко зна који пут тог месеца јавила да ће каснити са посла јер им је наводно инспексција у фирми, отишао је са другарима на пиће. Паркирајући се испред локалног кафића с друге стране улице приметио је друга како седи у колима. Кренувши да му се јави, видео је своју девојку како улази на предње седиште и почиње да га љуби. Није веровао својим очима, његов брат, друг из детињства и његова вереница заједно. Све му је постало јасно. И зашто ју је запослио и зашто су месецима у назад толико "радили" прековремено.

Свадба је била за мање од два месеца, а човека коги га је варао њему на очи већ је питао да му буде кум што је овај радосно прихватио. Своју девојку је бескрајно волео и није хтео да је изгуби, а био је и искрен према себи. Знао је да у својим годнама у малом граду другу жену неће наћи. Знао је да не може без ње. Али његову издају није могао да поднесе. Човек ког је деценијама знао забио му је нож у леђа. Ипак, одлучио је да ћути до свадбе.

На дан венчања, стајајо је раме уз раме са кумом, заједно су ишли по младу, понашао се као да је све у реду. Гледао је како је кум купује за њега, како је грли око струка и прима дарове од ње. Упутили су се ка општини на грађанско венчање.

Фото: Профимедиа

 

 

Када је матичар питао узима ли је за жену, ћутао је. Настао је тајац јер никоме није било јасно шта се дешава и зашто не одговара. А онда се окренуо свом другу и озбиљно га питао: "Куме, узимам ли је ја или ти? Сада реци". Желео је да га понизи пред свима. Желео је да га уништи, да његов углед укаља као што је и он његов. И успео је. Нико га више није гледао истим очима.

Кум је ћутао. Сви у сали сву схватили шта се дешава, а млада је кренула да плаче. "Ти, куме, твоја је жена. Ја сам јој само шеф". Чим се потписао у матичну књигу напустио је венчање.

Девојчин најлепши дан претворио се у ноћну мору. Није било класичног честитања и сви су је гледали испод ока. Свом мужу је објаснила да ју је кум месецима уцењивао да ће је оставити без посла и да ће ако не буде са њим добити отказ. Лагала је. Свиђао јој се, јако, и како је свог дугогодишњег дечка волела подлегла је искушењу и желела је да се забави са својим шефом. Пријала јој је пажња која је с годинама у вези избледела. Ипак, није га волела. Зато је упркос понижењу које је у тренутку доживљавала ћутала. Спасила је везу и добила брак. Никада више није отишла на посао.

Ипак, своју казну плаћа и дан данас. У друштву је гледају с прекором, иако су прошле година од венчања, а ова прича се препичава по Србији и није познато да ли је у питању урбана легенда или истинит догађај.

(Србија Данас)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".