Све је почело када је замолио свог најбољег друга, младог предузетника да његовој девојци, студенткињи четврте године омогући да стручну праксу заврши код њега у фирми. Плашио се да ће уколико оде у велики град на праксу, тамо и остати и да ће то бити крај њиховој двогодишњој вези.
Знао је да ће је његов најбољи друг, брат, пазити и да ће јој помоћи да заврши што пре све обавезе које су јој остале око факултета, како би напокон могли да планирају заједнички живот. Девојка је завршила праксу, а убрзо ју је најбољи друг њеног дечка и запослио. Наводно му је требао технолог, а она је таман за тих месец дана ушла у посао.
Његовој срећи није било краја, мислио је како ће још једна плата у кући свакако омогућити да се што пре осамостале и закажу свадбу. Иако је она све касније долазила кући са посла, све чешће одлазила на службена путовања, он је ћутао. Дуговао је другу што ју је уопште запослио и тако им обезбедио да живе заједно и није желео да прави проблеме.
Једног дана, након што се она по ко зна који пут тог месеца јавила да ће каснити са посла јер им је наводно инспексција у фирми, отишао је са другарима на пиће. Паркирајући се испред локалног кафића с друге стране улице приметио је друга како седи у колима. Кренувши да му се јави, видео је своју девојку како улази на предње седиште и почиње да га љуби. Није веровао својим очима, његов брат, друг из детињства и његова вереница заједно. Све му је постало јасно. И зашто ју је запослио и зашто су месецима у назад толико "радили" прековремено.
Прочитајте још
Свадба је била за мање од два месеца, а човека коги га је варао њему на очи већ је питао да му буде кум што је овај радосно прихватио. Своју девојку је бескрајно волео и није хтео да је изгуби, а био је и искрен према себи. Знао је да у својим годнама у малом граду другу жену неће наћи. Знао је да не може без ње. Али његову издају није могао да поднесе. Човек ког је деценијама знао забио му је нож у леђа. Ипак, одлучио је да ћути до свадбе.
На дан венчања, стајајо је раме уз раме са кумом, заједно су ишли по младу, понашао се као да је све у реду. Гледао је како је кум купује за њега, како је грли око струка и прима дарове од ње. Упутили су се ка општини на грађанско венчање.
Када је матичар питао узима ли је за жену, ћутао је. Настао је тајац јер никоме није било јасно шта се дешава и зашто не одговара. А онда се окренуо свом другу и озбиљно га питао: "Куме, узимам ли је ја или ти? Сада реци". Желео је да га понизи пред свима. Желео је да га уништи, да његов углед укаља као што је и он његов. И успео је. Нико га више није гледао истим очима.
Кум је ћутао. Сви у сали сву схватили шта се дешава, а млада је кренула да плаче. "Ти, куме, твоја је жена. Ја сам јој само шеф". Чим се потписао у матичну књигу напустио је венчање.
Девојчин најлепши дан претворио се у ноћну мору. Није било класичног честитања и сви су је гледали испод ока. Свом мужу је објаснила да ју је кум месецима уцењивао да ће је оставити без посла и да ће ако не буде са њим добити отказ. Лагала је. Свиђао јој се, јако, и како је свог дугогодишњег дечка волела подлегла је искушењу и желела је да се забави са својим шефом. Пријала јој је пажња која је с годинама у вези избледела. Ипак, није га волела. Зато је упркос понижењу које је у тренутку доживљавала ћутала. Спасила је везу и добила брак. Никада више није отишла на посао.
Ипак, своју казну плаћа и дан данас. У друштву је гледају с прекором, иако су прошле година од венчања, а ова прича се препичава по Србији и није познато да ли је у питању урбана легенда или истинит догађај.
(Србија Данас)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".