- Губитак родитеља памтим као прву и највећу тугу у животу. Губитак блиских особа је јако тежак. Најинтензивнија туга је везана за оца. То је највећа борба коју сам водио. Људе не памтим по догађајима, већ као осећај, који се везује за неки период и за ту особу. Тату памтим као један велики осећај. Блискост и љубав који ми је пружио, ауторитет који ми је помогао да се изградим као особа увек ћу памтити и захвалан сам му на томе. Памтим га кроз однос који смо имали, све се одсликава кроз однос. Остао је његов утицај на мене. Инсистирао је на томе да будемо добри људи, и сестра и ја, и да се увек ослонимо на себе - прича популарно ТВ лице.
Од оца је, признаје, пуно научио.
- Од тате смо научили да све буде по пе есу, да све буде како треба и да никоме ништа ниси дужан. Да све што имаш да си добио својим радом, ништа преко везе, и да се труд исплати. Не сећам се последњег сусрета са њим, јер је стално био на путу због посла.
- Сећам се само, када је погинуо, дошли су полицајци да јаве лоше вести и сплетом околности ја сам отворио врата. Био сам тинејџер када се то десило, имао сам 16 година и морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен. То је за мене био један језив период. Недостаје ми тата и живот би ми био другачији да се то није десило.
Прочитајте још
- Много тога је пало на моја леђа после његове смрти, трудио сам се да мајци помажем колико сам могао, она је остала стуб куће и кормило свега. Страшне ствари су се дешавале у то време, али наравно, време чини своје, остаће увек уз мене његов дух - испричао је Амиџић.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".