Највише пријава се односило на блокчејн и вештачку интелигенцију.
Један од победничких стартапа ради на апликацији која ће студентима омогућити да нађу приватног професора и резервишу га у неколико кликова, а ту је и она која ће компанијама помоћи да сазнају понашање купаца.
Према његовим речима, победничких 19 стартапа добиће улазне грантове од 20.000 до 50.000 евра у зависности од фазе у којој се налазе.
Сваки стартап у раној фази, у којој још не остварује приходе, може да рачуна на 20.000 евра, а онај у фази раста и на 50.000 евра, рекао је Стојановић и додао да свих 19 победника, од тренутка, када крене фаза акцелерације - рад са менторима, имају годину дана да се пријаве за коинвестирајући грант једнак екстерној инвестицији коју успеју да повуку, односно до 300.000 евра.
Међу победницима је и стартап чији је циљ онлајн продавница за куповину ауто-делова, као и онај који би требало да доноси бенефите урбаног баштованства становницима градова, креирајући мрежу паметних, аутоматизованих башти и напредне алгоритме који узгајају биљке.
Стојановић је додао да је Србија мало тржиште и да зато програми нису тематски, отворени су за све области науке и техннологије.
"Овога пута највише стартапа смо имали из блокчејна. Српски стартап екоситем познат је управо по блокчејну. Ту је и вештачка интелигенција. Највећи број пријава је из области развоја софтвера, неки комбинују хардвер и софтвер, тако да имамо и бифокалне наоцаре базиране на вестачкој интелигенцији које не стварају замор код корисника”, рекао је он.
Међу најистакнутијим је и стартап који се бави израдом проткола за мајниг криптовалута, што, како је навео, подразумева софтверски код по којем се валидирају трансакције у размени криптовалута.
Како је рекао, међу тих 19 победника је и стартап који интегрише све податке које се баве интернет продајом, као и онај који развија међународну платформу за хипотеке и некретнине.
Подршку ће добити и пројекат НеуроБласт - нови мултисензорски пострехабилитациони уређај за континуирану употребу у лечењу неуродегенеративних болести.
Половина добитника су већ корисници средстава Фонда, рекао је он и додао да су програми замишљени да може да се крене од идеје, преко пројектног фининансирања раног развоја, па до Катапулта програма за припрему стартапова за представљање инвеститорима.
Следећи позив за Катапулт је у јуну и план је да годишње буду организована два, казао је Стојановић и подсетио да је циљ Фонда да финансира развој иновација.
На питање како оцењује стартап екосистем у Србији каже да стартап заједница пре 10 или 11 година када је Фонд почео да постоји скоро да није постојала, нити су постојали ни извори финансија на које је неко могао да рачуна.
"Били смо први који су понудили финансирање за пројекте, од тада се ситауција драматично променила, имате стартапове који су прошли читав пут. Имате осниваче који управо зато могу да деле знање и то је један од циљева Катапулта да се повежу са онима који тек почињу", навео је он.
Данашња стартап заједница је, како је нагласио, динамична пошто има пуно нових стартапа, јер се млади не плаше да крену у овакав тежак и ризичан подухват, који тек касније постаје интересантан.
Наводи да им је трентуно највећи изазов како повећати квалитет стартапа како би били конкурентни и на тржишту капитала као и како привући инвеститоре да у њих финасирају.
Катапулт је корак у том правцу, да повећавамо квалитет и вредност стартапа и помажемо да се лакше дође до капитала, рекао је он и додао да је био импресиониран квалитетом пријављених стартапа.
"То су врло често млади који су тек завршили факултете, а у прилици су да развију бизнисе који за годину, две могу да вреде и 100 милиона евра", навео је Стојановић и додао да програм спроводе у сарадњи са Светском банком и ЕУ.
У првој фази ће се доделити око 700.000 евра улазних грантова, а након тога сваки стартап добија условну прилику да добије 300.000 евра ако привуче инвестиције.
Коментари 0
