Чак ни њена блиска родбина, која је, очигледно, није довољно често обилазила иако живе у истом граду. Тело жене у приземној кући, у Улици Раде Трнића, открила је полиција, коју је позвала комшиница Зорица Момић, која се питала зашто данима не среће Донку на улици. Полицију је провалила врата и у једној соби затекла тело жене.

Фото: Р.Ш.

 

 

- Приметила сам да је нема, да не излази из куће данима. Она се последњих годину дана много променила, почела је да се затвара, као да се бојала да излази. Онда сам запазила да не узима рачуне за комуналије из сандучета, а знала сам да је све редовно плаћала. Како су се рачуни гомилали, тако је моја сумња увећавала. Када сам видела да је сандуче пуно, да ништа није узела, позвала сам полицију. Они су провалили у кућу и затекли леш. Рекли су ми да је умрла сигурно пре месец дана – тужно прича Зорица Момић, којој је много жао старе комшинице, која је доживела трагичан крај.

Преминула жена има најближу родбину, брата и сестру, који живе у Кикинди и Башаиду, али, по свему судећи, нису пазили на њу нити су је обилазили довољно често. Због тога је Донка С. пре извесног времена закључила уговор о доживотном издржавању са једним комшијом. Међутим, уговор је раскинула.

Сахранила је родбина

Истрага је утврдила да је Донка С. преминула природном смрћу. Сахрањена је у петак на Железничком гробљу, а укоп је организовала њена родбина. Није могла да почива поред мужа, јер се води у судски поступак између родбине и човека са којим је имала уговор о доживотном изџавању. Тај човек је по Донкиној жељи раније подигао споменик, али после тужбе њене родбине, није дозволио да се она ту сахрани, јер и он тражи надокнаду да уложени новац.

- Донка је живела сама. Муж јој је умро пре пет, шест година, а децу нису умали. Има сестру и два брата, живе у Кикинди и у селу Башаид. Упознала сам их тек на сахрани. Кажу да су долазили до њене куће, али им она није отварала. Наводно су покушавали да успоставе контакт, али нису успели. Фиксни телефон јој се давно покварио, а она није имала новца да купи други. Живела је од пензије, од око 15.000 динара. Била је дивна жена. Мене је после тешке операције свакодневно обилазила. Изгледа да је самоћу тешко подносила. Било јој је жао што се комшије не друже као некада. Раније је долазила код нас, али последњих годину дана није више била дружељубива. Приметила сам да је пинекад излазила ноћу само до капије – присећа се Зорица Момић, уз тугу и жалост што раније није реговала.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".