Водитељка је открила да се труди да буде подједнако посвећена и породици и послу, тако да не трпи ни једно од та два.
- Не дозвољавам да трпи било шта од поменута два. Стара сам школа, иза свега стоје велике припреме, а ако се ипак догоди да се у неком смислу спотакнем, упрегнем се да то надокнадим. Једино што од почетка мог рада на терену заиста и увек трпи јесу моја физичка спремност и моји пријатељи. У Београду сам навикла да тренирам пет пута недељно и да се свакодневно виђам с друштвом. Сада имам обичај да нам два пута годишње огранизујем тродневни излет и сви се увек одазову. Често их довлачим и на терен - започела је за "Story".
Фото: В. Данилов
Тамара је проговорила и о изазовима са којима се она и супруг сусрећу, када је одгој ћерке у питању.
- Не говори, али је почела да се служи пантомимом и одлична је у томе (смех). Воли да дође на сет. Настојимо да се играмо с њом, будимо јој машту и развијамо моторику. Схватили смо да као родитељи морамо да будемо паметни. Читамо књиге доктора Ранка Рајовића о НТЦ систему учења и не дајемо јој телефон. Евентуално је пустимо да ујутру погледа цртаће на њему и увече пре спавања док чека клопу. Искрена да будем, плашим се будућности. Престрављена сам због друштвених мрежа и њиховог великог утицаја на младе. Просто се човек запита ко ће нас за деценију-две лечити, ко ће нас бранити на суду. Колико год да сам, с једне стране, уплашена, сведок сам, с друге, да је могуће у 21. веку имати дивно васпитано дете, жељно образовања. Моји пријатељи из “Крсманца” пример су за то - истиче водитељка.
- Ми желимо друго дете и надамо му се обоје што пре. Када бисмо, рецимо, добили близанце, била бих најсрећнија особа на свету. Вук и ја смо Ленку добили касно, старији смо родитељи, стога не бисмо волели да после нас остане сама, без рођеног брата или сестре - додаје она.
Фото: В. Данилов
Грујићева се осврнула и на кризе у браку.
- Брак је ужасна борба. Лично сам имала сигурно две-три кризе, које су последица тога што смо Вук и ја карактерно различити. Док ја много радим на терену, он је кућни тип. Воли да кува и то чини одлично, бави се и цвећем на тераси и педантан је. Сигурна сам да ће Ленка то повући на њега. Већ сада, када он нешто кува, она стоји на хоклици и као припрема своје шпагете. Ујутру ме заједно буде усисивачем, он великим, она малим играчком (смех). Засигурно је да су толеранција и чињење једно другоме ствари које брак чине добрим. Највећи понос, стога, осећам што сам Вука након 10 година труда инспирисала да скине 12 килограма. Стално му говорим колико је леп и љубим га као мало дете. Волела бих када би Ленка наследила његову педантност и љубав према дому, а од мене предузетнички дух - истиче Тамара и додаје:
Фото: В. Данилов
- Само љубав то и може и вера у њу. Будући да се плашим болести и смрти, искористила сам недавно прилику да поразговарам с дивним духовницима, посебно оцем Иларионом. Питала сам га да ли постоји живот после смрти, и замолила га да ми не прича о материји, светлости, на шта ми је он одговорио да је сигуран да ћемо се ми у нашим људским облицима у којима смо сада, опет након смрти срести, а управо то веровање, то је љубав - рекла је Грујићева.
(Story)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
