Причало се да је Зорица отела Весни мужа, што је Касније касније демантовао. Но, шта год да је било – било је давно, а естрадне звезде успеле су да закопају ратне секире. У аутобиографској књизи "Кад замиришу јорговани", Весна је поменула и мушкарце који су у њеном љубавном животу оставили највише трага, а присетила се и како је упознала првог мужа. Било је то на самом почетку каријере.
- Отприлике у исто време, па и нешто пре моје прве плоче, упознала сам Мирољуба Аранђеловића Кемиша, човека који ће касније (када већ будем имала снимљену и своју велику, ЛП плочу) постати мој први званични супруг, и који ће радити са мном и за мене на неким од мојих наредних плоча.
- Заправо, за Кемиша (као за право чудо од детета, који је маестрално свирао класичну музику на хармоници и учио на немачком конзерваторијуму) сам кроз причу и похвале чула још у време свог боравка у Бечу и „тезгарења“ уз Шабана по Европи. Касније сам га, наравно, изгубила из вида, а он је, ето, негде крајем седамдесетих почео да се појављује (вративши се у земљу) по кафанама уз магистралу.
Прочитајте још
Ибарска је многим данас звучним именима била судбинска магистрала. Како певачица даље наводи у књизи, први дани љубави са Кемишом нису били превише озбиљни:
‒ У почетку су наша виђања била ретка, а веза климава. Раздвојени послом, често стотинама километара далеко једно од другог, нисмо били баш нешто претерано везани. Али, рачунало се да смо заједно. У тој необавезности убрзо смо некако и прекинули наше забављање. Као када неко дуне у свећу. Мрак. Ништа. Но, да се не бих касније враћала на то, желела бих сада да опишем наше поновно зближавање, које се на крају завршило браком. Мојим првим браком и једином свадбом (једином свадбом у мом животу на којој сам ја била млада). После нашег разлаза Кемиш се убрзо оженио, али је у том браку остао кратко. Период певања уз њега (као и у време нашег каснијег заједништва) остао ми је у лепом сећању. После брзог развода Кемиш је отишао у војску, а из војске – право у мој стан и у брак са мном.
Фото: Принтскрин/Инстаграм/srbija_showbizz
А како је изгледала та свадба?
‒ Свадба к'о свадба. Велика и лепа. Много колега и колегиница, који наравно нису одолели да не узму микрофон. Певали су сви. Чак и ја, иако сам се на почетку трудила да будем права млада – весела, али смерна, достојанствена.
Брак и живот са Кемишем били су обични и мирни, каже. Нешто што можда не бисмо очекивали од двоје људи који се баве музиком, посебно жанром који је толико популаран да су вечито на точковима.
‒ Много рада, наравно. У почетку смо становали у мом стану. Касније смо се селили, али ништа вредно помена.
Фото: Инстаграм принтскрин/zoricabrunclik_official
Растали су се у миру. Није било никаквог отимања, нити треће особе, иако се о томе дуго причало.
‒ Развод нам је био као и брак: миран, суздржан и договорен. Од Кемиша сам много научила, много ми је у даљој каријери користило његово велико музичко искуство, умеће и знање, које ми је штедро преносио. Разишли смо се у тренутку када смо о истим (и заједничким) стварима почели различито да мислимо. Још нисам била спремна да будем и супруга (у правом смислу речи) и жена; она на којој, како кажу, почива кућа. Нисам хтела ни да будем у сенци. Деце нисмо имали, старе споне су полако пуцале, нових није било. И, као најважније, недовољно ме је привлачило оно иза оних, тек одшкринутих врата, врата краљевства које ми је (већ и у том тренутку) припадало. Мој пут је био (само) мој пут. Морала сам њим. Докле год пута има. До врха, ако већ пут ка врху води.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
