- Приметила сам месец дана након четвртог порођаја да ми отиче један прст, па сутрадан други. Обратили смо се лекарима који су урадили све потребне анализе и открили су да имам лупус.Тада сам и први пут сазнала да постоји обољење под тим именом", прича Јелена и додаје да се све то дешавало док су Живели у Шпанији. Мало потом је Дејан потписао уговор у Грчкој, преселили су се у Атину и ту је затражила друго мишљење. Нажалост, дијагноза је била потврђена - казала је она у великој исповести за "Ординацију".
Фото: Јутјуб принтскрин/RTS Ordinacija - Zvanični kanal
- Доктор ми је објаснио да без обзира на то што имам 36 година, моје тело је старо 75. На моју штету су открили и да сам уз лупус добила и једну пратећу болест која се зове реуматоидни артритис - каже она и додаје да је потом уследио долазак у Београд и лечење.
О том периоду и неочекиваној Јелениној дијагнози, прослављени кошаркаш каже да је био веома стресан - пресељења, рођење сина Матије... Али она је све увек стоички подносила.
- Јелена, ако је и имала неке здравствене проблеме, никада се није жалила. Увек сам ја био у центру пажње. По први пут сада она не може да преузме обавезе, јер има температуру, што се дешавало првих шест месеци. Њен највећи квалитет је, што и поред свих тих проблема, није дозвољавала да ми то на неки начин осетимо. После смо сазнали да се трудила да се осами кад јој је баш тешко, да оде и исплаче се, позове сестре и подели ту муку, али се трудила да ми то у кући не приметимо - каже Томашевић.
Прочитајте још
Јелена је навела какви су симптоми болести и зашто је толико тешка да особа није у стању да обавља уобичајене послове.
Фото: Н. Параушић
- Прво је почела температура, коју су пратили отоци. На пример, отекне ми део руке, буде ужасно затегнуто, зацрвени се, не може рука да се помера ни у једном правцу. После 5-7 дана оток спласне, кожа се врати у поравњање да можемо нешто да урадимо. Кад кажемо да не можемо ништа да радимо, то значи да нисте у стању да се умијете, да се обучете, окупате, а поготово ако имате бебу у кући - не можете да је загрлите, да се играте са њом... То је много болније. Тада више не боли тело, тада боле ум и дух. Највише душа - прича Јелена.
- Волео бих да кажем да сам ја тад преузео те обавезе, посебно око Матије, али нисам. Ипак је она поред свих болова пресвлачила бебу, хранила, дојила... - искрен је Дејан.
Фото: Петар Милошевић
О томе колико је важна подршка и љубав супруга, како би се та "болна душа" изборила са свиме, ова храбра дама каже:
- Дејан и ја смо направили фантастичну конекцију, ми смо букавлно конектовани у једну чисту љубав. Када крај себе имате некога таквог, онда тачно знате где ћете да изађете, шта ћете да радите у будућности... Тако смо ми испланирали да имамо више деце. Никада нисмо причали да имамо једно дете. Неки од нас су хтели петоро. Лупус ме је јако пореметио тако да нисам могла да родим Дејану још једно дете иако је јако желео и пето. Онда смо се договорили да он буде моје пето дете - испричала је са болним осмехом на лицу.
Фото: Н. Параушић
- Почињем да размишљам шта се дешава, шта ће бити... Расте бес. Зато што можда нећу бити ту на Мањиној свадби. Можда нећу бити жива кад Матија пође у школу, нећу бити са Кићом кад заврши факултет. Просто, само се те негативне енергије лепе, долазе... Само су ми оне привидно ту. А онда када уследи тај плач, тај загрљај, кад осетиш ту љубав онда кажеш себи: "Ма, можеш ти то". Имаш са ким и имаш због кога - открива Јелена у овој исповести која је потресла све у студију.
Она је сада добро, поред званичне терапије окренула се и духовном исцељењу, што јој је све заједно уз огромну љубав и подршку породице помогло да преброди овај кризни период.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
