У католичанству и православљу, сви празници се славе различитог датума због реформе римског или јулијанског календара, коју је извршио папа Грегорије 1583. године. Због накупљања разлике у грегоријанском и јулијанском календару, размак између два Божића и других фиксних верских празника у католичкој и православној црквеној години тренутно износи 13 дана.
Међутим, то не важи и за помичне празнике који су у годишњем циклусу везани за датум Ускрса. Како долази до њиховог повременог поклапања? Како се иначе одређује датум овог празника?
До календарске реформе је заправо и дошло управо због тачнијег одређивања датума Ускрса. То је, иначе, једна од ретких тековина древног лунарног календара које су преживеле у хришћанској цивилизацији. Савремени календар је соларни, у њему година одговара периоду револуције Земље око Сунца, док се у Старом веку чешће користио данас сасвим неинтуитиван лунарни календар, заснован на периодичности ротације Месеца око Земље.
Ускршњи датум је, као и сваки други, делимично астрономски проблем, али је, заправо, само конвенција која се користи већ 17 векова и која је, упркос реформама календара, у међувремену изгубила на тачности.
По распрострањеној дефиницији, ускршња недеља се одређује као недеља у седмици после пуног месеца који се јави после пролећне равнодневице. Посматран са земље, Месец уобичајено пролази кроз четири своје мене, од младине до уштапа, пуног месеца, који се непосредно по доласку пролећа, традиционално назива пасхални.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Тако је, на пример, пролеће 2015. године почело 20. марта нешто пре поноћи, а први пун месец после тога десио се 4. априла, па је за датум Ускрса изабран 12. април по новом календару.
По правилу, ако се први пролећни уштап догоди у недељу, за Ускрс се узима следећа недеља. Зато Ускрс може бити било који од 35 дана после пролећне равнодневице, од 22. марта до 25. априла. Пошто су у јулијанском календару датуми померени, православни Ускрс може бити између 4. априла и 8. маја. Ускрси се, дакле, могу поклопити само између 4. и 25. априла, а по Дирихлеовом принципу, то се може десити у три од пет могућих седмица.
Међутим, са овом дефиницијом ускршњег датума треба бити опрезан. Мада једноставна и помиње се у већини енциклопедија, она није једнозначна, само је приближна и илустративна, пошто пун месец и пролећна равнодневица који се у њој помињу не одговарају данашњем астрономском пуном месецу и равнодневици. Датум празновања васкрсења Исуса Христа је тако изабран да одговара астрономским условима који су наводно владали 30. године нове ере, у доба кад је Христ разапет.
Ускрс се заправо слави у недељу у седмици после пасхалног пуног месеца, односно у недељу после првог еклезијастикалног пуног месеца после 20. марта. Кад је ова конвенција усвојена на Првом сабору у Никеји 325. године, пролећна равнодневица је била дан раније него данас, а Ускрс се од тада одређује у односу на 20. март, а не 21. март кад данас почиње пролеће. Датум пуног месеца је тада приближно одређен и назива се еклезијастикални, или црквени пун месец. Ни он, као ни равнодневица, не одговара увек правом астрономском пуном месецу.
При црквеном одређивању датума Ускрса искључиво се користе златни бројеви и такозване епактне таблице. Назив епакти потиче од грчке речи епактóс, уведен или уметнут, а означава број дана за колико соларна година премашује лунарну. То је заправо број дана Месечеве старости на почетку сваке нове године и како се мења из године у годину, он одређује колико ће се Ускрс померити.
У позадини оваквог начина одређивања Ускрса је стари јеврејски, соларно-лунарни календар. У овом сложеном календару година се одређивала као 12 лунарних месеци. Иначе, Месец обиђе пут око Земље за 29 дана, 12 сати, 44 минута и 3,3 секунде. Пошто овај такозвани синодички месец траје око 29,5 дана, година у збиру износи само око 354 дана. Зато је у овом календару увек недостајало око 11 дана годишње.
Да би се тај мањак надокнадио периодично су се убацивали ванредни месеци, а цео циклус се понављао на сваких 19 година. Тако се и при одређивању Ускрса почела користити таблица, развијена у 16. веку, са 19 пасхалних датума из које се датум Ускрса чита на основу остатка при дељењу са 19. Тај метод је развио александријски математичар Дионизије Ексигуус, заслужан за израчунавање године Христовог рођења и увођења нове ере у рачунање времена.
Но, какве везе уопште има Ускрс са пасхалним месецом и лунарним календаром? Основ за то се налази у Јеванђељима, али су ране хришћанске заједнице водиле жустре расправе о датуму на који треба празновати Ускрс. Наводно је Исус васкрсао у недељу, првог јеврејског радног дана после Сабата. Према Јеванђељу по Јовану (20,1), "у први дан седмице дође Марија Магдалена на гроб рано док још беше мрак и виде да је камен дигнут са гроба", а према претходним описима тајне вечере и распећа, то се одиграло у време јеврејског полећног празника Пасхе.
Јевреји славе Пасху 14. дана месеца нисана који одређују на основу свог лунарног календара. Све до сабора у Никеји 325. године, поједине хришћанске заједнице су славиле Ускрс у односу на јеврејску Пасху, без обзира на дан у недељи, док су друге то увек чиниле само недељом, како је на Сабору потом општеусвојено. Овај покрет је био познат као Quartodecimanism, што је назив потекао од латинског броја четрнаест. Током протекла два века на неколико хришћанских сабора се поново расправљало о промени начина одређивања ускршње недеље и избору једног фиксног датума који би више одговарао савременом, соларном календару.
Аутор: Слободан Бубњевић/Елементаријум
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
