И док она не може да се одвоји од белих плажа и океана, Миле мора да ради. Каже да жена не зна ни где иде ни колико зарађује и да је одавно престао да купује поклоне:
– Кад узмем нешто њој и ћерки увек им погрешим што се тиче укуса. Овако, знају где је каса са парама, па саме узимају и купују шта им треба. Нормално, деси се некад и да кажем да прикоче. Не може баш да се лудује, да се купују ташне од пет-шест хиљада евра. То је глупост. Има пречих ствари у животу – испричао је Миле у интервјуу за "Свет". Он не крије да је потекао из сиромашне породице и добро се намучио да дође до богатства у ком сада ужива са Мартом и Еленом.
– Нас петоро је било. Отац, мајка, сестра најстарија и нас четири брата, ја сам био најмлађи. Живели смо на селу од земљорадње. Било је свега, и пшенице, кукуруза, меса, поврћа. У томе нисмо оскудевали, али није било новца да се купе патике и та гардероба. Морао сам да радим. Сећам се да смо правили циглу, истресали из калупа. Мало сам се сачувао од тежих послова на њиви. Старија браћа су више то радили, а ја сам водио стоку да се напоји, носио воду кад је косидба – испричао је Миле Китић и додао:
– У школу сам ишао шест километра. Кад је падао снег, увек је ишао неко старији да нам направи пут да бисмо стигли до школе. Сећам се и првог хонорара. Отац ми је купио шаргије, и на свим прославама сам био атракција. Дошао трактор у село Осиње, ја сео на ћебенце и певам. Научили су ме с**си, безобразне песме. Први концерт ми је био на трактору задруге којим се орала земља. Ја седим на блатобрану, свирам и певам. Било је пелцовање паса у селу. Долазили су ловци, па ако то не урадиш, они не знам шта су радили са псима. А пелцовање није било јефтино. Ја дошао на славу, певао, свирао и те паре дао ловцима да не убију мог пса Ићија.
Прочитајте још
(Свет)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".