- Добро вече, задругари. Почињемо вече, са озбиљном темом о којој се много писало ових дана. Пожелећу добро вече Мији Јовановић. Твоја исповест је привукла велику пажњу задругара али и комплетне јавности. Да се вратимо на сам почетак приче, док си слушала Викторију, како си се осећала и када си схватила да треба да проговориш? - питао је новинар и водитељ Дарко Танасијевић.
- Нисам могла целу њену причу да слушам, па сам изашла напоље у неком тренутку. Повредили су ме коментари, типа треба да будеш срећна, а то није оно право што неко треба да чује. Зато сам јој рекла да није сама. Знам шта треба човеку да се каже и шта му је потребно да чује особа која је прошла кроз то - одговорила је Миа.
- За које коментаре мислиш да нису на месту и шта си тада желела да чујеш? - питао је Дарко.
Фото: Јутјуб принтскрин/Задруга Оффициал
- Пуно среће и љубави ти желим, нису коментари који имају везе са таквм искуством. То уопште није то. Све што треба неко да чује је да није сам и да није крив. Када знаш да ништа не можеш да промениш, мораш да знаш да ниси сама, да неком можеш да се повериш и да ће можда време да учини своје, да то можда негде пређе у подсвест - одговорила је Миа.
- Рекла си да је од велике важности тим девојкама рећи да нису криве и то је одлична порука која се шаље. Због чега си налазила кривца у себи? - наставио је Дарко.
- Могла сам да вриштим, можда сам могла да урадим нешто, кад то поново преживљаваш, размишљаш шта си све могао а ниси. И данас себе кривим за све, зато сам ишла да тражим стручну помоћ. Временом сам почела мање то да радим. То нешто је до мене, ја у том тренутку нисам имала ту снагу, то је неки страх нека парализа - навела је Јовановићева.
Фото: Јутјуб принтскрин/Zadruga Official
- Ти си отишла на концерт пуна ентузијазма, била си са породицом, желела си лепо да се проведеш, а онда се све преокренуло? - говорио је Дарко.
- Тако је, била сам са породицом и довољно је било да се померим мало. Да се разумемо и та прича да ли је девојка изазовна или не нема никакве везе са реалношћу. Тог момка, знала сам ко је и шта је, како сам се мало одаљила он ме је ухватио за руку, мало по мало ме је вукао са стране готово у неку шуму и тако се то десило. То је био мој први сек*уални чин у животу. Кренуо је да иде после свега, носила сам белу мајицу која је била сва крвава. Молила сам га да ми позајми јакну да не бих ишла таква до породице. Чим сам дошла до своје јакне вратила сам његову и након тога га пар година нисам видела. Нисам била сва своја, одаљила сам се и замолила сам да идемо кући. Након тога врло брзо сам почела да ридам - причала је Миа.
- Колико ти је требало да ставиш ту маску на лице, да нико не примети шта ти се десило неколико минута раније
- Није било тешко, морала сам. Сећам се како сам дошла кући, где сам ставила ту мајицу. Одаљила сам се од свакога, било нас је више и није се приметило кад неко није мало ту. Када има више људи није тешко да се одвојиш и нешто сакријеш - одговорила је Миа.
