Блистава каријера помогла јој да само на тренутке заборави највећу животну трагедију када јој је мајка умрла на рукама. Рада је тада имала само 19 година.
- Најтежи период у мом животу био је када сам остала без маме. Умрла ми је на рукама. Ту бол сам потиснула дубоко у себи да бих могла да наставим да живим и функционишем. Трудим се да не размишљам о том губитку, али се сваког дана сетим моје Мирјане - причала је Рада са тугом у гласу.
Фото: АТА имагес
Бол је и данас гуши, међутим, Рада истиче да је срећна што су имале прилику да се опросте.
- Захвална сам Богу што се све десило пред мојим очима, што сам је држала за руку док је умирала. Ужасно бих се осећала да сам негде радила док је она напуштала овај свет. Једина утеха ми је то што сам била уз њу у последњим моментима - рекла је Рада.
- Те слике не могу да избацим из главе и само људи који су доживели нешто слично могу да ме разумеју. када кренем да размишљам о мами, ухвати ме туга, депресија и црне мисли. Зато се трудим да не размишљам. Убедила сам себе да је моја мама негде на путу и правим се да смрт не постоји. То је за мене једини начин да живим са тим - додала је она.
Фото: Јутјуб принтскрин/Рада Манојловић
Певачица истиче да је њена мајка боловала од излечивог типа канцера, али да је преминула грешком лекара.
- Моја мајка умрла је грешком лекара. Имала је карцином грлића материце, и то је онај тип који је у преко 90 одсто случајева излечив. Када је имала 37 година конзилијум лекара је одлучио да неће да јој ваде материцу и јајнике јер ће можда желети још да рађа - додала је Рада.
- Лечили су је на друге начине. Оставили су темпирану бомбу у њој, која је касније експлодирала. Сулуда ми је та њихова одлука, јер би јој доктори данас сигурно одмах све извадили, посебно што је она тада већ имала двоје деце. Играли су се са њеним животом и моја сестра Маја и ја остале смо без мајке - рекла је она.
Фото: АТА имагес
Неке ране време никад не залечи, а Рада је искусила ону најболнију. Како каже, није одболовала мајчину смрт, а претпоставља се да никад и неће.
- Нисам одболовала мамину смрт, а већ сам наступала после десет дана. Морала сам да зарадим новац за наше сулуде обичаје: даће и остале ствари. Нико ме није питао да ли ми се ради, већ само кажу: "Иди певај". Ја певам, а тело ми дрхти, душа ми се распада - завршила је Рада.
(Ало)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
