Милица није одрастала са оцем и мајком, а увек је истицала да су јој бака и дека били највећа подршка и да је имала срећно детињство.
Певачици је деда преминуо пре две године, а сада брине о бака Ради, а у својој исповести говорила је о односу са њом.
Ускрс је био леп повод да се фотографишете с бака Радом, женом која вам је вероватно прва асоцијација на реч породица. Постоје ли речи које могу да опишу шта вам она значи у животу?
- Моја бака је за мене пример једне невероватно снажне, поштене и најдивније жене на свету. Научила ме је да кроз живот идем подигнуте главе, да је важно да будем поштена и лојална, јер ћу само тако умети да будем задовољна собом кад падне ноћ и легнем у кревет. Њена животна прича је веома дирљива, као млада била је слуга у богаташкој кући и радила је само за хлеб и воду, али је то није направило лошом и поквареном особом, већ ју је научило да цени праве вредности и све што добије од живота. Често ми каже да сам ја њој поклон с неба због свега што је преживела у младости, те да јој је живот мојим успехом вратио и наградио је за све што је пропатила. Одрасла сам поред те жене, учила од ње и мислим да је то мој највећи животни благослов.
Фото: АТА имагес
Шта се све променило за Раду и вас откако вас је дека напустио пре годину и по дана и како сте то поднели?
- Све се променило, све је потпуно другачије. Док ми је дека био жив, њих двоје су били заједно у Буниброду и била сам много безбрижнија у животу. Знала сам да су заједно, колико се воле, колико не могу једно без другог и то је чинило да будем мирна и спокојна. Након дедине смрти, који је био моја највећа подршка у животу и ослонац целе наше породице, ништа више није било исто. Нисам могла баку да оставим саму у нашој породичној кући, већ сам је преселила за Београд. Пошто због природе свог посла често нисам у земљи, затрпана сам обавезама од јутра до мрака, најбоља опција била је да баку сместим у геронтолошки центар на Бежанијској коси како би сваког дана имала негу и бригу каква је неопходна, а да мени буде знатно ближе и да могу увек да је виђам. Људи који раде у поменутом дому толико су дивни, посвећени, племенити. Не знам шта бих да није њих, захвална сам им из дубине душе за све што раде за моју баку и мене, као и за све друге старије људе.
Фото: Инстаграм принтскрин/ senoritamilica
Вашој баки је установљена Алцхајмерова болест, како то утиче на ваш однос?
- То је за мене тренутно најболнија тема у животу. Болест је узела маха. Срце и душа ме боле због тога што ме моја бака не препознаје. Она је моје злато, моја душа, моје све на свету и много је страшно када приликом сваког виђања с њом, морам да се изнова упознајем и покушавам да је подсетим ко сам. Да сам ја ћерка њеног сина, њена унука. Њена Милица. Њена певачица. Сама чињеница да сам доживела да неко ко ми је најбитнији на свету постане дементан веома је тешка и потресна, избегавам да причам и размишљам о томе, али очигледно да у животу постоје ствари које не можемо да бирамо и на које не можемо да утичемо. Приликом сваког нашег сусрета трудим се да допрем до ње, да се присети да сам ја њена Милица, али свако ново виђање доноси исте моменте. Али онда кад ме препозна, кад се сети, то је непроцењиво и не могу да опишем тај осећај како ме љуби, грли... Свака реч коју ми упути за мене је велика као цео универзум.
Фото: АТА имагес
Нисте одрастали уз мајку и оца, али увек сте истицали да су вам бака и дека више него довољно мењали те улоге. Међутим, када се присетите детињства, има ли ипак одређене сете и жала због начина на који сте одрастали? Да ли сте били тужни када бисте видели другу децу која празнике попут Ускрса славе с породицом у пуном саставу?
- Била би лаж када бих рекла да нисам примећивала разлику између друге деце и себе, али исто тако бих слагала када бих рекла да се бака и дека нису потрудили да ми пруже апсолутно све што ми је било неопходно – љубав, бригу, пажњу. Мој отац се не љути када му кажем да је за мене мој отац – мој деда. И то је једноставно тако. Њих двоје, Рада и Владимир, били су мој ослонац, моја породица, дали су све од себе да ме лепо васпитају и да ми никада ништа у животу не недостаје.
Фото: АТА имагес
Какав однос имате с породицом коју је формирао ваш отац у Швајцарској након што се развео од ваше мајке?
- У одличним смо односима. Мој отац и маћеха баш су на дан изласка албума „Посесивна“ дошли до Београда да се видимо. Провели смо дивно поподне у мом стану. Уз ручак смо преслушавали нове песме и рекли су ми да су много поносни на мене. Мој отац не воли медије и зато вешто избегава све што има везе са шоу-бизнисом.
(Story)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
