Сећање на Последњу или Тајну вечеру коју је Исус Христ имао са својим апостолима, верници обележавају на Велики четвртак. Тог дана, у појединим крајевима почиње и фарбање јаја.
На Велики четвртак обележавају се четири догађаја: свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и Јудино издајство.
Тајна или Последња вечера и Јудино издајство
Дан пре него што је распет Христос се са ученицима вратио у Јерусалим и заједно са њима вечерао. Дао им је хлеб - који је симболисао његово тело; и вино, као симбол његове крви, чиме је установљена Света тајна причешћа која се до данас практикује.
Након вечере је апостолима опрао ноге са циљем да њима, а кроз њихово ширење јеванђеља и народу, покаже колико је важно да служимо једни другима.
Током вечере Христ је рекао да ће га један од њих издати, што се, према Библији и догодило. Издао га је Јуда Искариотски за 30 сребреника (тирских шекела) које му је платио јеврејски свештеник Кајафа. Јуда га је након Последње вечере Фарисејима у Гетсеманскоме врту са пољубом на леву страна лица.
Прочитајте још
Црквени обичаји на Велики четвртак
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Увече се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом, намењано болеснима.
Звона се везују, да не звоне, јер су она знак радости, а до тада се верници на молитву позивају клепалом. Звона се поново одвезују и звоне на Ускрс.
Народни обичаји на Велики четвртак
Народ верује да се и највећим грешницима који се причесте на Велики четвртак опраштају сви греси.
Док се би сви остали дани у Страдалној недељи (последној недељи Васкршњег поста) посте на води, на Велики четвртак је дозвољено јести храну спремљену на уљу, као и попити мало вина.
Велики четвртак је покретни празник јер је део Великог, Часног или Васкршњег поста, који траје шест недеља. Верници који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.
Срби на Косову на овај дан у рану зору боје само једно јаје које се зове страшник. Док је боја још увек свежа, мајке га трљају деци по образима. После се боје остала јаја, а страшник се оставља на видно место у кући као заштитник.
Око Бољевца, како пише у делу "Српски народни обичаји из Среза бољевачког", Саватије М. Грбића, на Велики четвртак, пре сунца, жене масте (боје) јаја за Ускрс. Црвена јаја се овде друкчије перашке. Прво јаје, које се обоји, однесу у виноград и закопају како би га заштитили од града. Након бојења јаја од воде, у којој су се јаја бојила, и брашна замесе тесто, у које ставе једно или два јаја заједно са љускама, од тог теста се пече колач који се даје свињама кад се разболе од грознице.
На Велики четвртак у манастир Троноша становници оближњих села доносе велику свећу од чистог воска тешку више десетина килограма, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа.
Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, који до њиве са запрежном стоком, али не раде.
У таковском крају на овај дан се боје ускршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана, протежући се на Велики петак и Велику суботу, и то искључиво пре подне. Јаја фарбају копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје, чуваркућу, деца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, и чува се целе године.
Своје обичаје за Ускрс имају и Власи из Поморавског округа. Тако етнолог Миодраг Алексић из Јагодине, аутор више монографија о селима тог краја и књиге "Занати старе Јагодине", каже да Власи на Велики четвртак рано изјутра беру бурјан (бобице сличне црној зови) и носе покојницима – "да се сване у гробље", преноси Магнум - информативни портал источне Србије. Ставља се код узглавља покојника и пали се ватра да би се он угрејао.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
