Дарја Николајевна Салтикова позната и под надимком Салтичиха, била је племкиња из Москве, која је убила више од 100 слугу током 18. века.
Салтикова је уживала да мучи и малтретира поданике на свом имању, посебно жене и младе девојке, од којих су неке имале само 10 година.
Ништа током њеног одрастања није указивало да би једног дана могла да чини сурове злочине. Била је, за оно време, типична млада жена, чак веома религиозна, а знатне суме је давала добротворним организацијама и манастирима.
Била је веома млада када се удала за Глеба Салтикова, са којим је имала два сина. Када јој је муж умро, Салтикова, која је тада имала само 26 година, постала је веома богата. Наследила је његов новац и имање на ком је живела са синовима и око 600 кметова.
Све је наизглед текло уобичајеним ритмом, све док до руских власти није стигло обавештење о неуобичајено великом броју људи, а нарочито жена, који су умрли током рада на њеном поседу. Дуго су били игнорисани сви који су покушали да је оптуже за било који злочин. Титула грофице и блиска пријатељства са члановима двора су јој годинама помагали да без последица злоставља жене и децу на свом имању.
Прочитајте још
Постала је незаустављиви серијски убица. Тада су њени поданици свој случај изложили самој царици Катарини Великој.
Када је Салтикова почела да убија?
Након смрти свог мужа, Салтикова је почела да се виђа са Николајем Тјучевим, унуком познатог руског песника. Међутим, њен љубавник се оженио млађом женом, због чега је покушала да га убије. Наредила је кметовима да му запале кућу. Међутим, они су га упозорили, а Тјучев био принуђен да побегне из Москве.
Дарја Салтикова је тада сав свој бес усмерила ка својим поданицама. Све жене је видела као супарнице којих се требало решити. Међу женама које је убила биле су и труднице, мајке и девојчице.
Мучила их је на различите начине, ломила им је кости, зими их је без одеће остављала напољу или их је поливала кључалом водом. Слушкиње је гађала свиме што би јој дошло по руку или шибала све док не изврше задатак онако како она сматра да треба. Мушкарце је кажњавала тако што би има убијала супруге.
Каснији историчари који су се бавили случајем Дарје Салтикове сматрају да је она била садиста која је уживала у понижењу и наношењу бола својим подређенима.
Нико није могао ни да наслути у којим размерама се дешавало мучење на њеном имању. Све док 1762. године, два кмета нису отпутовала у Санкт Петербург да моле царицу Катарину Другу да их спасе. Један од мушкараца који је изашао пред царицу имао је три жене, и све три су страдале од руке Салтикове.
Царица је наложила да Висока школа правде истражи злочине Салтикове, што је укључивало испитивање сведока и записа са имања. Шест година касније, Салтиковој је јавно суђено за злочине и убиства својих слушкиња.
Осуђена је на доживотни затвор 1768. године, након јавног премлаћивања на Црвеном тргу у Москви. Успела је да избегне смртну казну, највероватније због свог статуса земљопоседника, па су према тадашњем закону о феудалним поседима кметови су сматрани њеном имовином. Била је везана ланцима за платформу и приморана да носи знак око врата са натписом: "Ова жена је мучила и убијала".
Салтикова је послата на одслужење казне у Ивановски манастир у Москви након што је признала кривицу за убиство 138 слушкиња. Због својих злочина била је окована у подземној тамници манастира и држана у мраку 11 година. Касније је пребачена у просторију са једним прозором.
Салтикова је у манастиру провела 33 године пре него што је умрла у 71. години, 27. новембра 1801. године.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".