Ипак, недавно је објавио селфи на којем је позирао са сестром Тањом Васковић, која је пет година старија од њега.

Тања и Бојан веома су везани, а били су раздвојени само током рата 90-их година када је у једном тренутку Бојан са оцем остао у Сарајеву, док су сестра и мајка биле у другом граду:

 

 

- Имали смо стан у месту Добриња и ту смо живели годину, две пре рата, а имали смо кућу у другом делу града и нико није веровао како ће стварно доћи до тог рата. Отишли смо један дан код бабе и деде да их тамо обиђемо и то вече су стављали барикаде и ми нисмо могли да се вратимо у стан. Био је војни час, али су се тада сви заједно чували и муслимани и Срби. Кроз неко време десио се изненадни напад и ми смо тада бежали и повлачили се кроз једну шуму. Пуцало се, то је био конвој људи који се повлачио, људи су гинули од граната, метака, газили смо преко мртвих буквално у том повлачењу. Тата ми је испричао да сам му тад први пут рекао: “Тата ја се бојим”. У том повлачењу смо се чак тата и ја изгубили, ја сам остао са комшијама и родбином, а он је покушавао да поведе бабу и деду, нажалост безуспешно. За то време, сестра и мајка су нам биле у Добрињи, гледале су на телевизији шта се дешава. Целу ноћ сам провео у страху, сам. После смо неко вријеме ишли од избегличког до избегличког логора, па је тата касније пребацио маму, сестру и баку у тај део наше територије – испричао је Бојан једном приликом, а након тога је говорио и о томе како су мајка, сестра и он били ухапшени:

Фото: Инстаграм принтскрин/ bojanvaskovic_official

 

 

– Дешава се тај период хапшења, где смо као породица, а поготово сестра и ја били колатерална штета. Мене су теретили док сам имао 17 година, провео сам два месеца у самици, мајка осам месеци и сестра исто два и по месеца, док отац остаје сам. Само зато што је мајка радила у бироу Републике Српске код Јована Ђога, кога су теретирили за скривање Ратка Младића. Замисли ја са 17 година немам ни појма ко је он, а камоли да га скривам. Хапсе сестру и мене да би уценили мајку да нешто каже, типичан политички случај. После 11 година правда је победила, ми смо сви ослобођени и истина је изашла на видело, хвала богу. Мајка је у то време добијала претеће поруке различитих садржаја. Док смо сестра и ја били у затвору, тамо су стварно сви били добри према нама, јер су знали да смо ту на правди бога. У затвору сам запалио прву цигару. То је била агонија, јер нисам знао ни зашто сам ту, нисам знао ни како су ми сестра, мајка, отац, тек после 15 дана сам чуо кад је дошао адвокат у посету.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".