Наиме, Раста је признао да му је у затвору највише фалила ћерка, да је свакодневно тражио само њене слике. Али је открио и какав став има о опијатима када му је ћерка у стану, те да ли и пред њом исте користи.
Фото: АТА имагес
- Увек се намеће то питање шта ћу ја да кажем кад она буде хтела да проба или како ћу да реагујем кад буде пробала. Имам изричит став, мислим да то није апсолутно ништа лоше ако се проба кад је неко пунолетан, када зрело размишљаш о стварима у животу. Мислим да тек тада није ризик да се пређе на нешто даље. Држим се тог става, али док дођемо до тих година, то ће у свету бити нормализовано. До тада ћу је пратити где год да крене - каже Раста и напомиње да његов став о марихуани и после затвора није промењен.
- Мој став не може бити промењен. Мој став о мојој казни је нешто што је ситуација коју налаже законска форма коју ми сада имамо, али мислим да се и то полако мења и код нас. Одскора је марихуана скинута с листе наркотика, тако да мислим да ствари иду у добром смеру. Нисам користио марихуану у притвору. Заиста и даље тврдим да је то највећи лек на планети направљен и нешто што просто може да помогне људима. Цео свет је тога свестан, велики број Европе, надам се и ми.
Фото: Катарина Михајловић
Прочитајте још
Након тога репер објашњава зашто је забранио бившој супрузи Ани да доводи њихову ћерку код њега у посету, те је открио како је прошао први сусрет с Аном у затвору.
- У старту смо били против тог да Тара дође да ме види иза решетака. Нисам хтео да јој то остаје као нека вечита траума. Приближава се дан кад ћу то морати да јој објасним, али мислим да је боље да јој не остају те слике у глави. Ја имам свој начин како ћу јој то објаснити. И са Аном сам доста причао о томе како да Тари све ово приближимо и објаснимо. Биће моменат кад ћу ја то открити - рекао је Раста, те додао да му је било знатно лакше да функционише кад је изашао у кућни притвор.
- То је у ствари та прва слобода коју сам ја осетио. Иако наногица није слобода, то је казна, кажњен си и казну издржаваш, али је много лакше. Ћерка је ту, људи које волим и доста сам лако то поднео. Иначе, ја нисам лик који сад нешто иде по клубовима, ресторанима, излази. Имам узак круг људи и кретања, добро сам то поднео.
Кад ми је мама дошла у ЦЗ, рекла ми је: "Сине, сад си прави репер, то је то"
Фото: АТА Имагес
- Кад ми је мајка дошла у посету у ЦЗ, то никад нећу заборавити. Рекла ми је као: "Па сад си прави репер, то ти је, сине, то!" Покушавала је да ми одржи здрав и весео дух, тако да јој на томе много хвала. Са мајком сам константно, она ми је стално долазила у посете, она је моја највећа подршка.
Школу никад нисам волео, средњу сам једва завршио
- Ма школу нисам волео, нећу да лажем. Јесам био одличан ђак, али нисам волео школу. Средњу сам једва завршио, у основној сам имао све петице, али након што сам је завршио схватио сам да хоћу да се бавим музиком, да не желим да трошим време за образовање, што је, наравно, погрешно. Тачно је да нисам неко ко је баш уживао у томе.
- Родитељи су ми професори, а ја син лимар, то хоћеш да ме питаш? Не жалим се, они имају много разумевања за ово чиме се бавим. Отац је филозоф, мама је социолог и то су просто људи широких схватања у сваком смислу. Они су ми били подршка од првог тренутка, од момента кад и није изгледало да ће музика бити мој позив и посао. Био сам неко ко је и прерано можда почео да одлучује о свом животу.
Фото: АТА имагес
- Дан у затвору изгледа онако како се човек определи да му изгледа. Трудио сам се да у којој год ситуацији да се на|ем рационализујем осећања и видим шта могу да урадим конструктивно и добро. Стварно сам много радио унутра, водио сам бизнис, писао сценарија, радио на песмама. Преко адвоката сам био у контакту с људима из фирме. Имао сам јасну рутину једног дана који је садржао, наравно, и оброке, изласке у шетњу од два сата и то, назови, слободно време.
Анин и мој манир није плакање, али је било тешко
- Када ми је Ана дошла у посету, то је био епик и смешан моменат. Било јој је заиста тешко, није постојала информација када ћу ја изаћи, то је већ дуго трајало. Како да опишем, заиста је био емотиван, али и смешан тај моменат. Нисмо плакали јер то уопште није наш манир. Стварно смо се смејали много и то је оличење нашег односа. Увек добра забава и позитивна енергија.
Да ли си остао у контакту са затвореницима, да ли ти шаљу писма?
- Да наравно! То су посебни односи. Можда нисмо имали прилику да служимо Војску, али ово је то нешто што ће остати за вијек вјекова и трудим се да одржавам те односе.
Ја сам попустљив отац, стално се с Аном свађам због тога
- Ана каже да сам посвећен, али и попустљив отац. Око тога се нас двоје и свађамо. Превише сам попустљив, она мора да буде строга, али бојим се да ће доћи период када ћу трчати по школском дворишту... То је нормално, периоди се мењају, али свакако уживамо.
Фото: Н. Скендерија/ТВ Пинк принтскрин
Нећемо се Ана и ја мирити, што бисмо били глупи ако смо већ били паметни
- Ми се нисмо ни посвађали на тај начин да бисмо морали да се миримо. Ми смо се растали у људском односу, споразумно, размишљајући шта је практично за живот и шта је добро за Тару. То је била наша свесна одлука, која није зависила од момента и тренутка, просто је донесена на основу одраслог сагледавања ствари, које Ана и ја нисмо имали док нисмо добили ћерку. Тај неки наш однос ће остати непромењен. Увек ћемо остати породица, имамо ћерку заједно. Та емоција и љубав ће увек постојати. Она је моја највећа љубав. Мислим да нема потребе да будемо глупи ако смо већ били паметни!
Градим кућу за Тару
- Кућа коју градим за Тару, почели смо Ана и ја заједно. Та кућа се полако завршава. Ових дана се баш бавим тиме. Увек сам то некако полако одвајао време да радим, ту заиста треба много времена. Мислим да ћу се сада преусмерити на праве ствари, кућа је међу њима.
(република.рс)
