У ери његове владавине, страдање у НДХ није прикривано, али је у духу тадашње политике “братства и јединства” национално одређење жртава и злочинаца системски избегавано. То је довело до својеврсног југословенског феномена јавног сећања на злочине, који је, парадоксално, подразумевао заборав његових кључних околности, узрока и последица.
Анализе релација комунистичких власти и усташких злочина обично у средиште стављају Титов однос према логору смрти крај Саве.
Фото: Новости
Историчари углавном спекулишу да је Броз два пута долазио у Јасеновац, али пијетет и пошту убијеним Србима, Јеврејима, Ромима и хрватским антифашистима јавно никада није одао. Не постоји ниједна Брозова фотографија из Јасеновца, нити је ико видео да је тамо положио макар букет цвећа.
За неверицу је да доживотни председник, врховни командант ЈНА и вођа НОБ за 30 година владавине ниједном није изабрао прилику да се поклони сенима десетина хиљада мученика.
Прочитајте још
Најчешће се наводи да је на простор усташког логора смрти Тито први пут ступио у лето 1945, неколико месеци после чувеног пробоја логораша. У то време логорски простор био је гомила рушевина, јер су усташе уклањајући трагове свог зверства срушиле готово све објекте. Тита је током ове посете пратио један од вођа хрватских комуниста Иван Стево Крајачић.
Фото: Новости
Верзија о другој посети стратишту везује се за Душана Драгосавца, Србина из Лике, првоборца и поратног високог функционера Хрватске.
Драгосавац је сведочио да је Тито посетио Јасеновац и 1975. године поводом тридесетогодишњице победе над фашизмом. Са њима су били Едвард Кардељ и Милош Минић. У својим мемоарима “Поруке и сјећања” Драгосавац пише како је посета организована без медијског праћења, па чак и службеног саопштења.
- Друг Тито није имао ништа против. Ми из руководства ЦК СК Хрватске нисмо желели да се Титу евентуално постављају питања о броју жртава у Јасеновцу, не само српских, него свих, јер тај број до тада није био утврђен, па би свака бројка била обично лицитирање - објаснио је Драгосавац због чега је Титов наводни долазак прошао далеко од очију јавности.
Кад је реч о Брозовим посетама Јасеновцу - то је углавном све. Титову амбиваленцију према српским стратиштима, међутим, осликава и чињеница да никада није присуствовао ниједном обележавању Великог школског часа у Крагујевцу, нити је макар туристички обишао било које веће стратиште Срба у НДХ.
Фото: Архива Новости
Сећању на крагујевачко стрељање ђака, иначе, комунистичка Југославија придавала је велику пажњу и заслужени значај у јавној сфери.
Културу сећања у ери комунизма, генерално, одликује потреба одавања почасти жртвама, али на умивен и политички подобан начин. То је углавном подразумевало октроисање порука, па и стила, меморијала - без децидираног навођења злочинаца и жртава и ширег контекста догађаја. Све то правдано је заустављањем спирале злочина и спречавањем ширења позива на освету.
Уметнички, то је на велика врата увело апстракцију, као начин да се жртвама ода заслужена почаст, али и не каже ништа што би могло да поремети прокламовану љубав међу југословенским народима.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
