Како бенд није имао бас-гитаристу, Рајко је понекад свирао и бас-гитару. Године 1974. се прикључује бенду МБГ и са њима свира само три концерта. Крајем 1975. се сели у Београд да би 1976. године са бившим чланом МБГ-а Боривојем Кнежевићем основао бенд МБГ 2. Којић касније упознаје Момчила Бајагића Бајагу и са њим оснива бенд Глогов Колац који је наступио само једном у селу Уљма. Након распада тог бенда, на позив Мише Алексића, Рајко се прикључује бенду SOS.
- Рајко је био један диван момак који ме је пуно научио о гитари, о жицама, о тону, о начину свирке. Када сам дошао прве године у Чорбу, иако смо били добри пријатељи пре тога, био је врло строг према мени и према Вицку јер смо били млађи, такође, јер је и он био много бољи музичар и у сваком случају хвала му за то - ијазвио је Бајага једном приликом.
Године 1978. Којић, Алексић и Вицко Милатовић из SOS-а, заједно са Бором Ђорђевићем из састава Рани Мраз оснивају бенд Рибља чорба. Ова постава бенда је постигла огроман успех већ са првим синглом Лутка са насловне стране/Он и његов BMW, те су их поједини критичари упоређивали са тада већ веома популарним сарајевским бендом Бијело дугме. Бора Ђорђевић је закључио да је потребна још једна гитара да учврсти звук бенда и тиме заустави било каква поређења са Бијелим Дугметом. Тада се, на препоруку Рајка Којића, бенду придружује и Момчило Бајагић Бајага. Рајко Којић је са Рибљом чорбом до напуштања бенда лета 1984. године снимио 5 студијских албума и живи албум. Како је објављено у емисији Rockovnik, гитарски соло Рајка Којића у песми Кад ходаш се сматра једним од најлепших у Југословенској рок музици.
- Он је био једини прави таленат међу нама. Стварно је свирао добро, имао је специфичан тон имао је свој стил и своју харизму - додао је Вицко, легендарни бубњар Рибље Чорбе.
- Бора је рекао Рајку да не може више да свира у бенду јер је навучен на "доп". То је једина истина која постоји. Рекао му је да се очисти и скине са допа, и свираћеш у бенду. Док год си навучен на дрогу не можеш да свираш у бенду. Зашто? Зато што је Рајко у оној фази био неподношљив за свирку. Мислим, човек заспе на бини, не дође на свирку, сиђе са пола концерта и не врати се на бину... - прокоментарисао је Миша Алексић.
Прочитајте још
- Рајко је био диван човек који је у свему претеривао. Био је наивна добричина - изјавио је Бора Ђорћевић.
По сведочењу својих колега Рајка је у свет наркоманије "увукла" његова тадашња велика љубав чији раскид није могао да преболи. Рајко Којић је умро у Београду, 11. априла 1997. године а сахрањен је у родном селу Јарковцу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".