Александра је открила у којим кућним пословима се не сналази добро, па објаснила зашто је нема често у медијима.
- Као и већина деце, радовала сам се 1. мају зато што је то био на један начин наговештај лепог времена и лета које долази, играња напољу с другарима, роштиљање с породицом, знак да је ускоро крај школске године. Тај 1. мај је био знак да долази најлепши део године. Проводила сам га с породицом, а касније с другарима.
Јеси ли ишла на првомајски уранак, где се обично ишло?
- Сваке године је било другачије, у зависности од тога где сам била, да ли код маме или тате. Некад је то било код куће, некада у природи с другарима.
Фото: АТА имагес
Да ли сада успеваш да одеш?
- Од када смо добили Александра, 1. мај углавном проводим код куће у кругу породице, уколико немам наступ. Аки много воли природу и сада кад је мало порастао, једва чекам да заједно с њим кренемо да примењујемо све првомајске традиције.
Каква је ове године ситуација, празник проводиш радно или парадно?
- Нећу бити код куће, радим, тако да се бавим организацијом да Александру буде занимљиво и да не осети да нисам ту. Ми, хвала богу, имамо заиста велику породицу и њему никад не недостаје пажње и друштва.
Радиш ли неке физичке послове?
- Радим све по кући кад год имам времена. Волим да је све на свом месту и опушта ме рад док слушам музику.
Фото: АТА имагес
Детињство си провела код баке и деке на селу, јеси ли можда ишла с њима у поље?
- Радила сам све што су ми дозволили, све ми је било занимљиво, па и да сређујемо башту.
Сад си супруга и мајка, за 1. мај ћеш радити, а да ли се генерално трудиш да проведеш празнике с Филипом и Александром?
- Наш посао је такав да датуме који би требало да буду резервисани за најближе ми морамо да проведемо одвојени. То је тако и с временом се човек навикне. Са друге стране, тај исти посао ми дозвољава да проводим много времена са сином током недеље кад би иначе требало да се иде на посао. Све у животу је нека врста компромиса. Свакако се трудимо да будимо заједно што више и пре свега да нам син има срећно и испуњено детињство, да је окружен људима који га воле.
Фото: АТА имагес
Први мај се никако не може замислити без роштиља, а Живојиновићи су познати као гурмани. Ко је мајстор за роштиљ - Боба или његови синови, или можда Брена?
- У нашој породици сви заиста одлично кувају, сем мене (смех). Ја и да хоћу да кренем да кувам, не могу да дођем на ред.
Рано си почела да радиш, да ли би поново ишла истим путем или би ипак почела касније?
- Верујем да у животу неке ствари не можеш да промениш и заиста верујем да сви имамо неки унапред исцртани пут. Није било лако, али не бих променила ништа на том путу. Срећна сам и то је увек највеће мерило вредности тог пута.
Да ли ти је некад било тешко што се твоји вршњаци играју, а ти за то време радиш?
- Никад ми то није било тешко јер сам заљубљеник у музику и увек сам уживала у свом послу.
Фото: Небојша Параушић
Већ дуже време те нема у медијима. Да ли то спремаш нешто ново?
- Не волим присуство у медијима. То је до сада већ свима који прате наш свет и јасно. Овим послом се бавим из љубави према музици, а не да бих свакодневно била у новинама. Некад ми се то приписује као мана, али ја другачије не умем нити желим. Имам много наступа, на које се концентришем да их одрадим најбоље што могу, да испоштујем сваку особу која одвоји време да дође да ме слуша, и радим стално на себи и на новим песмама. Не волим да сензационализујем себе и свој живот. Никад се нисам ту добро сналазила, ја се најбоље сналазим испред микрофона.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
