Сваке године припадници муслиманске вере широм света ишчекују нови полумесец који означава почетак Рамазана - девети месец исламског календара и најсветији месец у исламској вери.

Почетак Рамазана варира сваке године у зависности од фаза месеца. Постоји Месечев одбор, смештен у Саудијској Арабији, који одређује први и последњи дан Рамазана. Нови полумесец је слабо видљив и појављује се некад само у трајању од 20 минута, па је тешко одредити почетак Рамазана. Уколико је видљивост Месеца отежана услед магле и облака користе се лунарни прорачуни којима се предвиђа када је нови полумесец на небу. Рамазански пост завршава се тродневном прославом Рамазанског бајрама.

Током Рамазана, муслимани настоје да ојачају своју духовност и повезаност са Алахом. Они ово чине кроз молитве и рецитовање Курана, трудећи се да своје деловање учине освешћеним и несебичним, уз уздржавање од оговарања, лагања и свађа.

Фото: Профимедиа

 

Важан део Рамазана је пост који траје месец дана, а муслимани сваког дана током трајања поста од изласка до заласка Сунца избегавају храну, пиће и полне односе. Пост је обавезан, а право изузетка имају труднице, путници, старије особе или жене током ментруације. Дани који се пропусте у посту могу да се надокнаде произвољним постом када се надокнађују сви пропуштени дани током Рамазана или дан по дан, било кад у току године.

Оброци у посту су прилика када се муслимани окупљају у заједницама како би направили паузу од поста. Доручак је пре свитања и зове се сехур, а обично се овај оброк одржава у 4 сата ујутру, пре прве јутарње молитве - фејр. Вечерњи оброк - ифтар почиње обично након вечерње молитве - махреб, око 19:30х. Према предању пророк Мухамед је пост прекинуо једући датуле уз чашу воде, муслимани обавезно једу ово воће богато шећером током оба оброка. 

Датуле су богате хранљивим материјама, лаке за дигестивни систем и снабдевају организам шећером током исцрпног дана поста.

Оригинално порекло Рамазана

Рамазан је месец који је постојао и у календарима древних Арапа. Сам назив Рамазан (Рамадан) потиче од арапске речи „ар-рамад” што у преводу означава ужасну врућину. Муслимани верују да се 610. године нове ере, анђео Габријел указао пророку Мухамеду дарујући му Куран, свету књигу ислама. Верује се да се чувена „Ноћ открића” догодила током Рамазана, а постом муслимани одају почаст откровењу Курана.

Куран се састоји од 114 поглавља и сматра се да су у њему записане директне речи бога - Алаха. Хадиси су мисли и поруке пророка Мухамеда који заједно са речима од бога чине религијске текстове ислама.

Фото: Профимедиа

 

Пет стубова Рамазана

1. Савм: Током Рамазана обавезан је пост од зоре до сумрака.

2. Шахада: Веровање да не постоји други бог нити божанство осим јединог бога Алаха и вера у његовог јединог пророрка Мухамеда (мир њему).

3. Закат: Обичај даривања у хуманитарне сврхе.

4. Салат/намаз: Молитва пет пута у току дана.

5. Хаџилук/хаџ: Ходочашће у Меку, важно је да сваки муслиман бар једном за живота посети Меку, уколико је то могуће.

(Национална географија)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".