Она је открила зашто није могла да присуствује премијери филма, али и како је реаговала када је гледала.
- Нисам стигла на премијеру, јер у Канади стално мењају прописе због короне. Једва сам и сада стигла, десетак дана сам прикупљала све папире - казала је Гордана која је допутовала из Торонта.
- Синоћ сам видела филм и Тома је за мене сада опет жив. Он је са мном увек, али када сам синоћ видела филм, то је било страшно - рекла је Гордана и заплакала.
- Милан Марић је у филму 99 одсто Тома. Нисам могла да верујем колико је његов говор исти, његови манири. Плашила сам се да ће бити овако. Нисам знала да ће Милан толико да уђе у лик и Томину емоцију. Бјелу није интересовала Томина биографија, то ми је било јасно када смо разговарали, већ је он хтео емоцију. Да сазна шта је то у Томи што се зове туга. Сваки Миланов гест, покрет, мимика лица... толико подсећају на Тому да је то невероватно - рекла је супруга Томе Здравковића.
Гордана Здравковић казала је да би свима волела да остави Томине песме.
Прочитајте још
- Млади су се изгубили, а волела бих да се кроз његове песме врате љубави и емоцијама. Томи су песма, љубав и емоција највише на свету значили. Стално је трагао за тиме шта је то у њему тако тужно. То му је била и последња песма коју је написао.
Искрено је говорила и о животу са највећим боемом, са којим је у браку провела 18 година.
- Живот са Томом није био лак, али није било ни тешко. У почетку је било веома конфузно. Имала сам 25 година када смо се упознали, а он је био 12 година старији. Био је оформљена личност и морала сам то да прихватим. Нисам хтела да га мењам. Морала сам да се уклопим у његов живот. Он је био човек који је јако мало причао, морала сам сама да долазим до решења и сазнања шта воли и шта не воли – рекла је Гоца и додала:
- Био је неповерљив, стално је имао сумње. Почела сам да га схватам тек када ми је рекао: Све што можеш руком да дотакнеш, то није вредно, то није живот. Говорио је да му је исто да ли живи у палати или у собици. Стално је био на ивици. Тражио је слободу. Питао би: Зашто људи морају да имају возачку дозволу? Говорио би ми: Немој да чекаш да нешто завршиш да би живела, живи сваког тренутка.
- Пре мене је имао три брака и он није трпео да му неко говори шта може, а шта не може. Био је импулсиван, када је нешто хтео – морао је то да уради. У мени је нашао жену која може да га разуме, била сам му мирна лука. Сматрала сам да треба да живи сваки дан најбоље што може, јер када смо се упознали већ је био болестан. Никада му ништа нисам замерила, пратила сам га у свему. Волео је људе много, написао је песму „Волео бих да загрлим све несретне овог света“. Поред мене је могао и да се заљуби. Кажем му – Ако имаш неку муку, ако си се заљубио, дај да решимо проблем. Никада га нисам питала зашто је потрошио новац, где је био, шта је радио. За њега би то било оптерећење. Рекао ми је једном: Хоћеш ли ме питати где сам био три дана? А ја му кажем: Јел ти било лепо? И Он каже: Јесте, а ја: То је важно, да ти је било лепо - рекла је Гордана Здраковић.
Гордана је испричала и после којих речи је разумела свог супруга Тому.
- Он је човек јако мало причао, од кога нисте могли да чујете "ја хоћу оно, ја хоћу ово"... Морала сам сама дођем до некаквих решења, сазнања шта воли, шта не воли. Имао је јако велико неповерење. Не знам зашто. Можда зато што се нашао у иностранству. Имао је неке сумње у живот. Рецимо, њему се Канада уопште није допала. Начин како се живело тада и сада, сви у иностранству нешто журе и јуре. Када сам почела да га схватам? (Рекао ми је): "Упамти: Све што можеш да дотакнеш руком, ништа није вредно. То није живот". Рекла сам: "Са овим човеком није нешто у реду". (Тома ми је рекао): "Ту што осетиш (показујући на срце), то је оно право. Све остало је безвредно". И то ме је навело да почнем да покушам да га разумем. Материјална страна за њега није постојала - рекла је Гордана Здравковић и додала:
- Узело ми је 5 година да га упознам. Ја сам схватила да је он у себи имао некакав нагон и потребу за нечим што је мени било потпуно страно. Био је импулсиван од момента кад је нешто хтео, он је то морао да уради, без обзира да ли то некоме одговара или не. То је било нешто, када сам ја почела да га пратим. Схватила сам да он у ствари није као што сам ја. Ја сам реална, он је стално био на некој ивици... Ја не знам како то да објасним... Он је тражио слободу живота, али да не буде закон, него да не потпадне у границама "ја то морам, ово не смем, ово смем. Све сме". И стало је питао: "Зашто се не сме? Због чега?". Он каже: "Зашто људи имају возачку дозволу? Ако знаш да возиш, шта ће ти дозвола". Ја му кажем: "То је закон". Он ми каже: "Ко је писао закон?". Мислим, такве ствари. За њега су људи били јако интересантни. Волео је да људима уђе у душу, да види ко су, шта су... А мрзео је полтроне - рекла је Томина супруга.
Гордана Здравковић казала је и да претпоставља да је њен супруг био заљубљен у Силвану али да то никада никоме није рекао.
- Међу њима је постојало велико пријатељство, али она је за њега била недостижна. Верујем да никада није имао храбрости ни да јој каже да је воли. Када је погинула, био је очајан. Сећам се да нам је Лепа Лукић то јавила. Никада га таквог нисам видела, толико тужног - испричала је она у "Уранку" на К1.