У више од 30 земаља, како показују подаци Уницефа, дошло је до дисконтинуитета у спровођењу кампања редовне вакцинације. И у Србији је, иако оне у протекле две године нису прекидане, смањен обухват деце обавезним вакцинама.
Доктор Јелена Зајегановић, специјалиста за здравље и рани развој у Уницефу Србија, каже да је у нашој земљи током 2020. и 2021. године, обухват деце рутинском вакцинацијом, као и у многим деловима света, и региона, пао испод оптималних 95 одсто. То се не односи једино на вакцину против туберкулозе која се добија у породилишту. Најнижа стопа остварена је са ММР вакцином (против малих богиња, заушака и рубеле), посебно првом дозом која се даје између 12. и 15. месеца живота.
- Овако низак обухват представља озбиљну претњу за појаву епидемије малих богиња - упозорава др Зајегановић.
Фото: М. Миливојевић
И пре пандемије ковида 19 најмање је примана управо ова вакцина, али је обухват додатно опао у последње две године, и сад смо опет дошли на ниво као пре епидемије од октобра 2017. до јуна 2019. године, када је од малих богиња оболело 5.798 особа, а од компликација преминуло чак њих 15, међу којима четворо деце млађе од четири године!
- Смањен обухват аутоматски слаби бедем којим се популација штити од заразних болести, и отвара врата за улаз и лако ширење вируса и бактерија који још нису искорењени и циркулишу у неким земљама света - каже др Зајегановић. - И у Србији, и у целом нашем региону, највећи је ризик од повратка епидемије малих богиња.
Прочитајте још
Због прекида кампања редовне вакцинације, које су имале за циљ имунизацију 133 милиона особа, чак 42 милиона деце у 30 земаља је пропустило вакцинацију против малих богиња у претходне две године. Подаци Уницефа и Светске здравствене организације (СЗО), већ показују какве су последице - у прва два месеца 2021. забележено је 17.338 нових случајева малих богиња у свету, а за исто време годину раније - 9.665. Како је вирус малих богиња веома заразан и од 10 особа које са њим дођу у контакт, девет ће бити инфицирано, свако смањење обухвата имунизацијом, упозоравају стручњаци, узроковаће његово лако ширење.
Иако је ризик највећи од малих богиња, не могу се занемарити ни друге заразне болести, против којих је, такође, смањен обухват вакцинацијом.
- Имајући у виду да је у Украјини од септембра 2021. присутна епидемија вируса полиомијелитиса, постојећа ескалација конфликата и смањење обухвата вакцинацијом у околним земљама представља додатни ризик за међународно преношење - каже др Зајегановић. - Све ове болести и код деце и код одраслих могу узроковати озбиљне компликације и смртне исходе.
У свету, тренутно, 220 година после прве направљене вакцине, постоје безбедне и ефикасне заштите ове врсте за више од 25 болести. Током последње две деценије, вакцинисано је више од 1,1 милијарде деце, чиме је спасено више од три милиона живота годишње, а стопа смртности деце смањена за половину. И поред тога, ојачали су антиваксерски покрети, па је и по оцени др Јелене Зајегановић, стручњацима сада све теже да се супротстављају дезинформацијама антиваксера.
Фото: Профимедиа
- Сва истраживања показују да родитељи највише поверења имају у педијатре, али са обиљем непоузданих информација на друштвеним мрежама које поткрепљују антиваксерски покрети, задатак потврђивања "праве истине" постаје све тежи и за педијатре и друге лекаре. Чињеница је да је део здравствених радника, па и педијатара, посустао у борби за истину најпре зато што њихове колеге које нису биле доследне или су пак релативизовали истину о потреби за вакцинацијом, и даље не подлежу никаквим санкцијама система, а значајно угрожавају безбедност и појединца и целе заједнице.
ЦРНА СТАТИСТИКА ОПАКЕ ЗАРАЗЕ
Иако проређене вакцинацијом, још носе велики ризик. Докторка Зајегановић наводи примере: један од 15 оболелих од дифтерије, један од 500 оболелих од великог кашља и један од 1.000 оболелих од малих богиња ће преминути, док ће један од 100 оболелих од полиомијелитиса остати парализован. Захваљујући вакцинацији у претходним деценијама, ове болести нам нису пред очима, али не смемо их заборавити - упозорава др Зајегановић.
ДОДАТНИ ТЕРМИНИ ЗА ПЕЛЦОВАЊЕ
ТОКОМ
Светске недеље имунизације, обележене последње седмице априла, интензивирани су апели да се појачају кампање редовне вакцинације.
- Сада би за многе родитеље који су пропустили да вакцинишу децу било довољно да домови здравља упуте позиве и објашњење како да то накнадно учине, али у бројним случајевима нужан је и додатни ангажман здравствног система и целе заједнице. То би уз директне контакте или патронажне посете, изискивало и отварање довољног броја термина за вакцинацију у време када су родитељи слободни - каже др Јелена Зајегановић.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
