Дуго се чак и међу ученим људима није знало да је славни писац своје најбоље дело написао на основу истинитог догађаја који се одиграо у Приштини крајем 19. века.
Јевросима Кијаметовић, звана Зона, која му је била узор, дошла је у Београд за време Првог светског рата, где је и умрла.
Фото: Јутјуб принтскрин/Zona Zamfirova
Лепотица Зона, која је инспирисала Сремца да напише своје чувено дело, стварно је постојала. И била је лепа баш као она из књиге.
Целу причу Сремац је чуо од Бранислава Нушића, који је 1895. био српски конзул у Приштини. Нушић се у овом граду дружио са виђенијим Србима, а посебно са чорбаџи Замфиром Кијаметовићем, оцем тринаесторо деце, међу којима је била и Јевросима. Замфир ју је из милоште звао Зона.
Прочитајте још
Како је и у оригиналној причи било. Зона се била загледала у кујунџију, који се у стварном животу звао Максим. Максимомв отац и хаџи Замфир су били пријатељи, али како је и у причи написано, хаџија није желео ни да чује ништа о потеницјалном браку њихове деце. Максим се осветио тако што је извео отимање девојке. Ту је наравно пукла брука, и цела Приштина је знача све о томе.
Фото; Јутјуб принтскрин/Zona Zamfirova
После доласка из Приштине једне летње вечери на Калемегдану Нушић је, у шетњи, све испричао Сремцу. Слушајући Нушићево причање Сремац се одушевио и замолио пријатеља да му дозволи да обради ову причу. Једини услов који је изрекао Нушић био је да у делу не спомиње Приштину, јер је у кући чорбаџи-Замфира много добрих кафа попио. Није желео да још више осрамоти свог доброг пријатеља.
Сремац је на то одговорио: "Одвешћу ја твоју Зону у мој лепи Ниш. Неће је тамо ни рођени татко препознати". Тако је настала једна од најлепших Сремчевих приповедака из старог Ниша. На рукопису "Зоне Замфирове" радио је од 1898. до 1903. године. Филм Здравка Шотре по овој књизи је дуго био најгледанији домаћи филм свих времена, а ове године слави 20. рођендан.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
