Људи који су се седам дана одмарали од платформи као што су ТикТок, Инстаграм, Тwиттер и Фацебоок пријавили су да се осећају боље, показало је истраживање Факултета у Батху.
Научници су поделили 154 особа, старости од 18 до 72 година, у две групе - једној је омогућен приступ друштвеним мрежжама, а другој не. Испитаници су пре истраживања у просеку користили друштвене мреже осам сати недељно.
Користећи три призната теста, научници су проценили ниво њихових менталних текоба и депресије, те добро расположења. Од њих је затражено да рангирју своје усаглашавање с изјавама попут "осећам се оптимистично у погледу будућности".
Мерење депресије и менталних текоба
Како би измерили депресију, учесницима истраживања постављана су питања, укључујући "колико често сте током посљедње две недеље били узнемирени због малог интереса или задовољства у обављању ствари". Ментална потешкоћа је праћена помоћу скале општег анксиозног поремећаја, која утврђује колико често особу мучи осећај нервозе или је "на ивици" и не може се престати бринути.
Код оних који су узели недељну паузу од друштвених мрежа, виђено је да се њихово добро расположење попело с просека од 46 на 55,93 на Wарwицк-Единбургх лествици менталног благостања.
Прочитајте још
Ниво депресије у овој групи пао је са 7,46 на 4,84 на Анкети здравља пацијената, док су менталне текобе пале са 6,92 на 5,94 на лествици. Главни аутор истраживања др Јефф Ламберт рекао је да ти резултати указују на умерено побољшање депресије и добробити те скромно побољшање тегобног стања.
"И мали одмор прави разлику"
- Многи наши испитаници известили су о позитивним учинцима искључења с друштвених мрежа кроз боље расположење и мање текобе - рекао је др Ламберт. - То наговештава да чак и само мала пауза може имати утицај.
- Наравно, друштвене мреже су део живота и за многе људе неизоставни су део онога ко су и како комуницирају с другима - додао је. - Али ако сваку недељу проводите сате 'скролајући' и осећате да то негативно утиче на вас, можда би било важно смањити време на мрежама како бисте видели хоће ли то помоћи.
"Скролање" кроз садржај најчешћа је активност коју корисници друштвених мрежа обављају.
Резултати истраживања подупиру претходна истраживања у САД-у и Великој Британији која повезују редовну употребу друштвених мрежа с већом стопом депресије и менталних текоба. Али није утврђено доводи ли коришћење друштвених мрежа до проблема с менталним здрављем, наводи се у извештају, или постојећи осећај инфериорности тера људе да на интернету траже потврду властите вредности.
Научници се надају да ће у будућности проучити утјецај одмора од друштвених мрежа на одређене сегменте становништва, попут млађих људи и оних с телесним и менталним здравственим проблемима.
Истраживање је објављено у часопису Цyберпсyцхологy, Бехавиор анд Социал Нетwоркинг.
(Индекс.хр)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
