ПОКОРИО ГРАНД ПА НЕСТАО: Где је и шта ради Раде Лацковић

У интервјуу за "Курир" Раде је причао о својим почецима, великој слави с почетка двехиљадитих, животу на релацији Немачка - Србија, као и о својим наследницима, ћерки Вери и сину Јовану, који је кренуо очевим стопама и пише песме за тренутно најпопуларније извођаче. Интервју преносимо у целости:

Која песма вам је донела највише новца и успеха?

- Дефинитивно песма "Рекли су ми да си плакала", мислим да ми је највећи хит у каријери. Често на наступима снимим реакцију публике уз ту песму и објавим то на Фејсбуку. Пријатељи ме често питају што почињем наступе увек том песмом, онда им ја објашњавам да сам отпевао десетак песама пре те, али пошто је то највећи хит, њега запевају сви присутни, онако хорски... Са песмом "Да има љубави" отварам скоро сваки свој наступ. Та песма је била моја идеја. Случајно ми је стигла нека порука на телефон, послала ми је девојка која је била несрећно заљубљена у мене. Она је ту СМС поруку толико лепо написала и ја сам је одмах проследио свом текстописцу Миланку и Пери Здравковићу, композитору. Рекао сам им да таква песма треба да буде и Миланко ју је написао за неколико минута и добијемо текст: "Иста ми порука данима стиже, на све си спремна да будеш ми ближе"... Та песма је дан-данас велики хит, ето настала је из СМС поруке.

Да ли више времена боравите у Немачкој или Србији?

- Моје родно место је Клење, где чешто одлазим, имам кућу у Богатићу, али сам и на адреси у Франкфурту. Имам те две адресе и само од пословних обавеза зависи на којој од њих ћу боравити. Волим да проводим слободно време у Мачви. Имао сам ту срећу у животу да сам могао да живим било где на свету. Планирам да купим неку некретнину и у Београду да имам, јер и моја деца воле овде често да дођу, па желим да имају своје.

Ко је први открио ваш таленат за певање?

- Још у раном детињству волео сам да запевам спонтано другарима и тада је почела да кружи прича да Раде добро пева. Када сам кренуо у први разред основне, онако мали затечен седим у школској клупи, а учитељ пита ко зна да пева и ови моји Ерцеговчевићи из краја одмах су повикали да ја умем да певам. Тада је мени учитељ тражио да отпевам песму, био сам стидан, имао сам трему, али сам добро извео ту нумеру и примљен сам у хор. Касније, када сам ја већ направио каријеру, тај мој покојни учитељ Жића Лукић је већ био стар и зауставио ме једно приликом на улици и питао ме: Извини Раде, годинама хоћу да те питам нешто, али када год те сретнем ја заборавим... Да ли си ти увек имао петицу из музичког? - онда сам му ја одговорио да јесам, а он мени са осмехом на лицу: Добро је, нисам се огрешио о тебе!

Да ли је истина да је вас Кемиш открио и да је он највише утицао а ток ваше каријере?

- Прва сугестија да кренем на овај професионални пут била је од Кемала Маловчића. Певао сам по мом крају, ишао сам на такмичења певача аматера, касније су то биле кафане, свадбе... Ишао сам онако полако, по реду. Касније је дошла прва понуда да идем за Немачку, да певам у Франкфурту. Наравно, ја то нисам одбио. Размисљао сам да је лако вратити се тамо одакле сам кренуо, али лепо је освајати свет. Певајући тамо по кафанама Кемал Маловчић ми је рекао први пут када ме је видео: " Шта ти радиш овде, није теби место да певаш овде у кафани да певаш, већ иди ти за Београд и снимај плочу." Одговорио сам му да нисам размишљао о томе и да се припрема рат. Каже он мени да код нас у Југославији неће бити рата. Следећи пут ми смо се поново видели у кафани и он ме је питао шта ја још увек тражим тамо. Одговорио сам му "видиш да се код нас закувало". У то време још увек није почео рат између Србије и Босне. каже мени Кемал, никада нећу заборавити: " Србија и Босна никада неће ратовати, а теби нико више не треба у животу". Трећи пут када само се видели, ја сам већ направио каријеру, а рат је прошао. Видели смо се у Санском мосту код њега, ја сам већ био велика звезда... Увек када се сретнемо сетимо се тих мојих почетака. Иначе, певајући у Франкурту у кафани упознао сам Кемиша. Он је рођен у Франкфурту и долазио је код мог свирача Милета и питао га са ким наступа. Миле му је пустио снимак како ја певам, а Кемиш је буквално скочио са столице. Тако је дошло до сарадње.

Писали сте и сами доста песама, где сте налазили инспирацију?

- Текст за песму " Ко је пијан заспао за столом" писао сам ја. Видео сам једну занимљиву ситуацију у кафани и пресликао је на папир, а музику је радио Миле Лазаревић. Често сам певао у кафани "Босна", ту су долазили највећи моћници подземлја. То се све дешава после убиства Љубе Земунца, седели су сви наши жестоки момци тамо. Ћента је био свако веч гост и цела та екипа. Први сто до музике, седела је екипа момака, флаше вина испијене, плаћали музику и на крају су заспали за столом. Готива, вино, музика, жене, паре и на крају су заспали за столом и тако настане мој хит. Писао сам ја још пар песама себи, ево и песма коју треба да објавим о Дрини, исто сам је ја писао.

Планирате ли да објавите нови албум?

- Недавно сам објавио песму "Херцеговка", имам у плану још неке синглове да објавим, али нисам размишљао о албуму. Велика је гужва у дискографији, доста се тога објављује, мислим да заиста нема времена за албуме јер не би могли да се пропрате.

Да ли су ваша деца наседила таленат за музику?

- Имам сина и ћерку, Јован има 27 година, а Вера 25. Обоје су наследели таленат. Због моје каријере, двехиљадитих година сам их повукао у Србију и овде су ишли у школу, а касније су наставили у приватним школама у Немачкој. Они су рођени у Немачкој и знали су да су веће шансе за успех на западу. Јован је кренуо у тај неки свет репа, он то воли и добро му иде. Није желео да буде у мојој сенци и онда се није представљао пуним именом и презименом већ је узео уметничко име Фуаго. Компоновао је много песама, радио је за: Девита, Николију, Влентина, Дина, Леона... Јован је ожењен Рускињом из Казахстана, она се зове Александра. То је једна предивна породица. Од сина сам добио и нука Александра у новембру 2020. године. Вера је веома талентована за народњаке, има добре вокалне способности, али она се још увек није определоила да се тиме бави. Ако буде желела да има каријеру, волео бих да снимимо дует.

Били сте један од најпродаванијих певача Гранда, какав утисак на вас је оставио тај период живота?

- Искрено, ја не знам који су тиражи били тада, али знам да сам био најпродаванији певач у Гранду са албумом "Друже вина ми наточи". На том албуму имао сам осам песама и свих осам су били хитови. То је било неко срећно време за дискографију. Није могло да прође годину дана, а да ме Саша Поповић не позове и не пита ме кад ћу да снимам, вршио је притисак да снимам без обзира што ни годину дана од претходног албума није прошло, јер није имао шта да продаје. Касније, када је интернет овладао, све се променило.

Због чега сте напустили Гранд?

- Ја сам из "Гранда" прешао у "Вип" и објавио албум "Секси сека". Гранд сам напустио због велике гужве, било је доста певача и "Звезде Гранда" су увелико почеле да се појављују, они су се посветили њима и ја сам осетио ту гужву. Нису имали времена и простора за нас и повукао сам се.

Никада нисте били у центру скандала, кроз каријеру избегавали сте медије, како гледате на естраду данас?

- Никада нисам хтео да будем мета жуте штампе. Водио сам се тиме да имам добру песму, ако је немам нећу ни објављивати. Мени је песма била највећи адут и најјаче оружије. Сада за колеге и ово време, не знам шта да кажем... Свако се бори на свој начин, онако како мисли да треба и како му је најбоље. Е сад, да ли је то добро, време ћу показати да ли су били на добром путу или не. Жао ми је, видео сам доста младих колега који су кренули лепо и онда одједном нестали. Не знам што се то дешава, можда због великог притиска, огроме гужве. Мислим да раније није било гужве као последњих година. У време када сам ја почињао, и пре тога, ако се у целој бившој Југославији појави један добар певач, то је успех. Тада се знало да тај певач остаје и опстаје. Данас, у Србији се појавио по 15 певача годишње. То је заиста много и народски речено, није лако пливати у бари пуној крокодила.

Шта бисте посаветовали млађе колеге?

- Знам колико им је тешко да се боре да остану и опстану. Мо савет им је да се боре за добру песму, да поштују публику максимално. Треба поштовати и газде локала у којима певамо, ако угушимо газде, где ћемо ми певати и наступати?! Некада се догоди фијаско, дискотека се не напуни колико је очекивано и газда када год ме је питао да скинемо цену, пристао сам. Пита ме газда тада колико може да спусти и онда направимо договор, направимо цену тако да зарадимо сви. Не воле наши људи да падну на тај ниво да питају да се спусти цена, тешко им је то...

Да ли сте некада први предложили да певате за мањи хонорар?

- Наравно да јесам! Много пута сам рекао, чак сам и дупло сам себи смањивао хонорар. Једном сам певао у Модричи, била је недеља, велико невреме. Искрен да будем ја сам мислио да публике неће ни бити. Међутим, тај ресторан у ком сам имао заказану тезгу почео је да се пуни. То вече, пришао сам газди локала и рекао му да свим људима који су дошли на мој наступ врати новац од улазница, а да он мени не дугује хонорар. Тако је и било, певао сам за публику за џебе. Било је прелепо.

Јесте ли узимали новац унапред?

- Чуо сам да многе моје колеге то раде, али ја никада нисам узео новац пре наступа. Обићно у Хрватској када имам тезгу, власници локала приђу и дају ми паре на тонској проби. Онда их ја питам што ми дају новац када још нисам одрадио посао. Онда се углавном нашалим ви сада хоћете да ја постанем преварант и лопов, дате ми паре у напред и ја побегнем и ништа од наступа. То је све шала... Много је газда које је због певача морало да затвара своје угоститељске објекте. Музичари су тражили високе цифре, они су плаћали, плаћали и на крају кључ у браву.

Да ли се сећате неких анегдота са наступа?

- Мој живот је пун анегдота, имао сам неких лепих и смешних догађаја. Једног петка певао сам у Љубљани, а у суботу смо имали заказан наступ у Копру. Менаџер нас је возио тамо, била је велика магла и нека банкина на сред пута. Он је слупао ауто, срећа ми нисмо били повређени, изашли смо испред и наишао је један човек са хладњачом. Он нас је питао да ли смо повређени и када је видео да нисмо и да сам ја ту он је инистирао да нас он са хладњачом превезе. Ушли ми у кабину, он човек отвори хладњачу, ту смо убацили опрему, миксете, клавијатуру... Каснимо ми у дискотеку, клинци из публике су већ изашли, сви су мислили да се нећу ни појавити и да се ради о некој превари. Прилази камион дискотеци, каснимо више од сат времена, нико не реагује, сви седе напољу, пуше... Отварају се врата од кабине, ја излазим, а оно врисак, овације са свих страна. Били су одушевљени што сам дошао, смејали су се сви када су видели како извлачимо клавијатуре из хладњаче.

Има ли још нека?

- Често ме људи зову да будем гост изненађења. Једном сам певао на свадби у Винковцима, млада је платила мене као изненађење свом будућем мужу. Перица, младожења, ме је толико волео да је она осмислила комплетан сценарио. Био сам сакривен у кухињу, а колега се постављао неприметно у гужви, док су сватови играли, да нас младожења не провали. Знао сам тачно време у које треба да изађем на бину, и стојим иза неког зида, слушам младин говор. Она је узела да поздрави све госте и прича како воли свог мужа Перицу и како је уз њега заволела и другу музику. " Заволела сам поред њега и његовог омиљеног певача Радета Лацковића, због тога сам се и потрудила да га доведем данас овде мом Перици". Излазим ја тада, он се човек заледио. Ево и сад се јежим, није ми дао да узмем микрофн прво ме загрлио и носио по хотелу. Било је то дивно вече.

Певате по целом свету, да ли сте некада имали неку непријатну ситуацију?

- Певам за све добре људи. У Аустралији је на жалост још увек подељено, муслимани са муслиманима, Срби са Србима... У Америци је мешано, о Европи да не причам, ту смо свој на своме, сви смо наши. Публику не бирам ја, она бира мене. Мислим да би песма и певачи могли да помире наше политички посвађане народе.

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".