Име Милана Тимотића Бате данас је углавном заборављено. Ипак, у периоду између два светска рата у Југославији није било човека који није знао за њега! Био је један од најчувенијих певача “популарне и народне музике” како се у то време звала.
Неми славуј
Тимотић је рођен у Шапцу. Дуго се мислило да ће остати нем јер је у детињству прележао шарлах и дуго није могао да говори. Међутим, кад је проговорио - пропевао је!
Преселио се у Београд где је завршио Правни факултет и запослио се као општински службеник. Али, његова права љубав одмалена је била музика.
Фото: Архива Новости
Прочитајте још
Зато је Милан почео да наступа по аматерским концертима, вежбао је глас и ускоро постао стални члан Краљевске опере, пише Историјски забавник. Негујући народну песму, често је певао на радио Београду што је само повећало његову популарност.
Прве грамофонске плоче снимио је за издавачку кућу „Одеон“ 1927. године. У то време, био је један од најпопуларнијих певача са простора Краљевине Југославије.
Сви ви што маштете о срећи
У времену до Другог светског рата живео је и радио у Београду, а наступао је чак и у Бечкој опери.
Непосредно пред окупацију појавио се и у црно-белом тон филму “Прича једног града” снимљеном у продукцији Артистик филма 1941. године у Београду. У филму који траје 9 минута приказан је живот Београда у једном дану, а управо у њему постоји кадар у коме Милан Тимотић изводи песму “Сви ви што маштате о срећи” која је захваљујући “Маратонцима” остала популарна све до данашњих дана.
Куриозитет везан за филм “Прича једног града” је и да га је режирао Јеврејин Макс Калмић кога су Немци стрељали исте године, одмах по окупацији.
Певач осуђен на смрт
Други светски рат Милан је дочекао служећи војни рок у Бијељини. За време рата боравио је у Ужицу и Ваљеву, а у једном периоду се вратио у Београд где је радио у Опери.
Међутим, тешка времена за њега наступила су по ослобођењу. С обзиром на то да је био противник Титовог режима, присталица равногорског покрета, нове власти га осуђују на смрт, па је Тимотић био принуђен да илегалним каналима заувек напусти Србију.
Једно време је боравио у Салзбургу, где је снимио два филма, потом у Бечу, а онда одлази у Америку и трајно се настањује у Чикагу.
Фото: Јутјуб принтскрин/Centar film
Каријера "преко гране"
Српски мигранти у Америци су га лепо прихватили, а и Милан је умео да се снађе. Његов таленат ускоро су запазиле и тамошње дискографске куће. Снимао је грамофонске плоче за фирме “Балкан”, “Едисон Белл Пенкала” и “Одеон”, и приређивао бројне концерте широм Америке. Имао је изузетно богат и разноврстан репертоар - од популарних оперских арија до народних песама због чега га је волела публика најразличитијих генерација.
Године 1959. Милан је упознао двадесет пет година млађу пијанисткињу Џоан Корнел. Венчали су се две године касније. Са њом је остао до краја живота и имао веома складан брак. Због здравствених проблема са срцем Милан и Џоан су током зимских месеци боравили у Калифорнији.
Милан Тимотић Бата је умро 13. новембра 1988. године у Чикагу, у 81. години живота. Његово богато музичко стваралаштво нажалост још увек није довољно истражено.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
