ПОВРАТАК НЕПОЖЕЉАН-Патње интернираца нишког лагера (4. део)

Затворенике предодређене за интернацију у европске логоре пратила је цинична парола - "повратак непожељан". Она би требало да алудира на повољнији положај заробљеника у европским казаматима у односу на нишки лагер. Ипак, стање на терену није указивало ни на какву разлику између тамновања у Србији или остатку Старог континента

С обзиром на то да је Трећи рајх ангажовао сав људски потенцијал на фронтовима, била му је неопходна радна снага за рад у фабрикама, изградњу саобраћајница и привредне делатности.

Командант окупационих снага у Србији, генерал Паул Бадер издао је у марту 1942. проглас у коме сугерише да се логораши који нису ухваћени у борби или под оптужбом да су помагали покрет отпора могу упутити у Немачку на принудни рад.

Интернације су омасовљене 1943. године. Након немачких пораза код Ел Аламејна и Стаљинграда, министар пропаганде Јозеф Гебелс одржао чувени говор у Спортпаласту у Берлину, када је прогласио стање тоталног рата.

Фото: Нпортал

Општа мобилизација преусмерила је радноспособно становништво на фронт,а на њихово место пристигли су логораши са окупираних територија. Поред Немачке, интернације су ишле ка Норвешкој, Аустрији, Француској, Пољској, Бугарској и Грчкој.

ПАКАО СЕ ПИШЕ НОРВЕШКА

Живот интернираца у норвешким концентрационим логорима (било их је 30) био је ванредно тежак. Они су били смештени у дрвене бараке, у чије је собе затварано по 40-50 људи. Били су ангажовани на најтежим физичким пословима: изградња путева, железничких пруга, утврђења, далековода, сеча шума и рад у каменолому.

Логораши су плаћали данак тешким условима рада, климатским приликама, лошом исхраном и нехигијенском амбијенту. Поменуте околности односиле су на дневном нивоу све више живота, а добар део заробљеника је погубљен.

Фото: Нпортал

Поред масовних стрељања и побројаних мука, стражари су на разне начине отежавали живот унутар лагера. Заточеници су били приморани да раде по десет сати и на изузетно ниским температурама (до -40 степени испод нуле), док су стражарске смене вршене на сваких сат времена.

Један од догађаја који су обележили заточеништво у Норвешкој, био је штрајк у логору Ботн. Окидач за незадовољство заробљеника била је неправедна подела пакета Црвеног крста.

Стражари су отварали све пакете, половину садржаја узимали за себе, а остатак давали заробљеницима, што су ови одбијали да преузму. Отпор је уродио плодом, јер су Немци попустили, а и нтернирици су убудуће добијали целе пакете.

СКАНДИНАВСКА ЈУГОСЛАВИЈА

Што се тиче структуре норвешких логора, они су били добро обезбеђени. Упркос појачаној стражи, из логора су успела да побегну 82 југословенска интернирца. Њих су по преласку границе прихватиле шведске власти и народ.

Бегунци су уз помоћ Комунистичке партије Шведске основали удружења "Слободна Југославија" и "Пријатељи Југославије". Активности ових удружења сводиле су се на прикупљање одеће и санитетског материјала за борце који су остали у окупираној Југославији.

Фото: Нпортал

Норвешки народ је попут шведског такође исказао хуманост. Они су логорашима достављали храну и лекове у границама својих могућности и помагали им при бекству.

По капитулацији Немачке, у логорима су формирани одреди и политичка тела. Културни и политички рад био је знатно унапређен. Штампани су лист "Рад у слободи" и часопис "Слободна зора". Одржавала су се политичка предавања, као и спортске и културне приредбе.

На бази помоћи норвешког народа, 1969. године основано је Југословенско-норвешко друштво...

(Наставиће се)

Овде можете прочитати први, други и трећи део серијала о логору Црвени крст

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".