"Пластични Исус" је југословенски играни филм снимљен 1971. године у режији Лазара Стојановића, који је због снимљеног и реченог у филму завршио у затвору. Направљен је као ауторов дипломски рад на београдском ФДУ, а по жанру припада драми са доста документарних исечака и снимака. Главног лика тумачи чувени концептуални уметник Томислав Готовац. Он је младић који из Загреба долази у Београд да сними филм, али му то не полази за руком и уместо тога се упушта у низ љубавних веза са женама пре него што га једна од њих убије у вртлогу љубоморе.
Фото: Јутјуб принтскрин/amel amel
Документарни сегменти су везани за живот у тадашњој Југославији, пре свега у контексту студентских демонстрација 1968. и култа личности југословенског председника Тита; на филму је такође забележено и венчање Стојановићевог блиског пријатеља Љубише Ристића коме су присуствовали неке од најистакнутијих личности тадашње Партије, ЈНА и Државне безбедности. Као и много познатији филм, "Мистерије организма", са којим се често упоређује, "Пластични Исус" је користио експлицитни садржај. То је укључивало сцене у којима Готовац, као први потпуно го мушкарац у југословенском филму, љуби друге мушкарце.
Фото: Јутјуб принтскрин/amel amel
Међутим, и поред голотиње, тадашњем режиму су далеко више сметале сцене у којима се сугерише да је Титов култ личности сродан Хитлеровој нацистичкој пропаганди, односно комунистички партизани изједначавају се са у рату пораженим усташама и четницима. Филм је и пре службене премијере забрањен и стављен у бункер.
Прочитајте још
- У овом филму не само да се на посебно груб начин напада наш друштвени систем и вређа личност друга Тита, већ се и вредносно нивелишу социјализам и фашизам - стајало је као својеврсна пресуда Академије.
Фото: Јутјуб принтскрин/amel amel
Стојановић је оптужен за "непријатељску пропаганду" и 1973. године осуђен на три године затвора, а његови професори Александар Петровић и Живојин Павловић избачени са посла. Забрана "Пластичног Исуса" се често сматра уводом у обрачун Титовог режима са тзв. либералима у СК Србије, односно филмским покретом Црног таласа, а након кога су започеле тзв. "оловне године" у српској и југословенској политици и култури.Деценијама касније овај филм можемо да гледамо након свих оспоравања и забрана као помало авангардно дело, које је слика и прилика интелектуалаца на маргини који су желели да буду по систему "куд сви ту и ти". Оно што је некад било провокативно и ново, данас је ретор и мало неразумљиво и застарело, и више стоји као артефакт неког другог времена, који неки данас романтизију, а неки презиру и плаше га се и даље.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
