Андрић један од ретких људи који је имао прилику да разговара са монасима са Свете Горе њихове мудрости, поуке и пророчанства монаха и испосника прикупио током десетогодишњег похођења свете планине и преточио их у две књиге: “Пешке кроз Свету гору” и “Сусрети са светогорским старцима”.

Како појашњава Андрић, на Светој Гори има разних монаха, високообразованих, власника успешних светских компанија, али и оних са скромним образовањем:

– Сви су они духовно узвишени, чисти, размишљају једноставно. Фасцинира ме увек изнова када дођем са групом, а монах каже:

“Седи, брате Перо”, погоди му име, професију, тако и другом, трећем. Или каже:

ФОТО: Архива

 

– Шта мислиш, брате, да затегнемо греде у овој келији. Обратио се грађевинском инжењеру, први пут га види, а све зна о њему.

Ненаду је у посебном сећању остао зилотски манастир Есфигмен.

– Причали су ми да малтене тамо једу малу децу, али они су ме примили с великом љубављу. Зачудио сам се када сам срео неколико наших монаха из Србије – каже Андрић и додаје да они живе у непријатељском окружењу, али не од околних манастира, већ од спољног света.

Највише је у његовим књигама и сазнањима забележених мудрости оних правих пустињака, који живе ван манастира, у испосницама високо у стенама, без онога што сматрамо основним за живот. Они се непрестано моле за своје, али и за спасење целог света.

– Интуиција извајана дугогодишњим подвижничким животом довољна им је да погоде како се неко зове, чиме се бави – каже Андрић.

 

БОНУС ВИДЕО:

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".