Смештен дуж југоисточне обале Хаваја, процењује се да је Килауеа стар између 210.000 и 280.000 година, као и да се издигао изнад нивоа мора пре отприлике 100.000 година.
Ново истраживање сугерише да се оригинални извор магме налази на више од 90 километара испод жаришта. Иако су претходне студије пронашле две плитке коморе магме испод вулкана Килауее, ово није објашњавало одакле потиче толика магма коју овај вулкан избацује.
Већа комора, дубока око 11 километара, иако је откривена уз помоћ сеизмичких таласа 2014. године, није пружила двољно добро објашњење на питање о начину постанка вулкана. Стога су решили да спроведу нове анализе са циљем да дају одговор на питање које их већ дуго мучи.
Пирокластични материјал на 100 км дубине
Нова анализа фрагмената древних вулканских стена, ископаних са југоисточног бока Великог острва, сугерише да је Килауеа настао из базена пирокластичног материјала дубоког близу 100 километара.
Негде између 210.000 и 280.000 година, пацифичка тектонска плоча се померила и облак магме је појурио навише у море. Како се врела течност хладила и постајала чврста, формирала је велики „штит" који се супростављао таласима пре око 100.000 година.
Прочитајте још
Тако је настала Килауеа, али оригиналне стене избачене из овог жариштата је тешко пронаћи, јер су закопане испод бројних слојева лаве који су се временом "таложили". Пре извршених испитивања научници су веровали да је вулкан настао из чврсте стене која се отапала услед топлоте која је извирала из жаришта.
Ново истраживање сугерише на фракциону кристализацију гараната
Ново истраживање, међутим, не налази никакве доказе који би подржали ту хипотезу. Утврђено је да прикупљене стене садрже скуп елемената за које узорци сугеришу да се могу формирати само на један специфичан начин.
Уместо делимичног топљења, чини се да је вулкан Килауеа првобитно настао фракционом кристализацијом. Овај термин описује стварање кристала у дубоким базенима магме, који касније не реагују на заостало топљење.
Главни аутор студије, геолог Лаура Милер са Универзитета Монаш у Аустралији наводи да су начин на који је формиран вулкан, испитивали уз помоћ експерименталног рада који је укључивао топљење синтетичких стена на великм температурама и под великим притисцима, као и уз помоћ нове методе испитивања концентрација елемената у узорцима.
"Открили смо да се узорци могу формирати само кристализацијом и уклањањем тј. фракционом кристализацијом - граната", рекла је Лаура Милер.
Гранат је кристал који може да се формира када је магма изложена високим притисцима и температурама на дубини од 90 километара испод Земљине коре. Другим речима ово сугерише да је првобитна ерупција потекла са сличних дубина.
Експерименти показују да гранат може да се кристалише на дубинама до 150 километара испод Земљине коре.
Вулкани у другим деловима света - попут Везува - такође указују на време формирања кристала која сугеришу да се испод површине крију "дуговечни дубоко усађени" резервоари магме. Ипак, чини се да је оригинална комора магме Килауеа много дубља од других комора вулкана, па мистерија још увек није решена.
(Национална географија)
