Причало се тих месеци да је у врту било много животињских гробница. Главни кривац за овакав помор животиња била је, испоставиће се – лоша храна.
Све угинуле животиње анализиране су на Катедри за патолошку морфологију Ветеринарског факултета.
Налаз је увек био исти: свака од њих умрла је због хроничних обољења органа за варење. Узрок је била лоша храна. У желуцу, јетри, слезини… пронађене су групе бактерија које су припадале тровачима.
– Услови у којима се чувају животиње у Зоолошком врту нису баш најбољи – говорио је тих дана Драган Марјановић, главни ветеринарски инспектор у Београду. – Нису кривци само људи који се баве заштитом и неговањем животиња, јер се и они боре са бројним тешкоћама. Пре свега са беспарицом.
Прочитајте још
Да је храна тихи убица животиња није било ништа ново, јер су то потврдили и налази урађени на Ветеринарском факултету.
Оправдање које су нудили тада из Зоолошког врта је да храна која се даје не одговара онима из тропског поднебља. У то је, међутим, било тешко поверовати. Медији су чуваре оптуживали за потпуну небригу, јер те исте животиње су и ранијих година храњене истом храном, па нису умирале тако често.
– Због чега се ово догађа, не могу да вам кажем – одговарао је на новинарска питања Милорад Меденица, тадашњи директор Београдског зоолошког врта. – Штета је огромна. Вредност само једног слона је око 200.000 динара.
Упозорења и протести како се чувају животиње често су стизала. Чак је и Друштву за заштиту животиња почетком априла стигао апел из Светске федерације WWФ да нешто морају да учине.
Један гост Београда, иначе члан ове федерације, остао је запањен када је видео у каквим условима живе животиње. Фото: Влада Илић
Упозорење се највише односило на слонове и то непосредно него што ће да угину. Провели су зиму у затвореном простору без прозора и веома слабо загрејаном, а и све је било прилично запуштено.
Упозорење WWФ одмах је било прослеђено Скупштини града.
Савет за заштиту животне средине града тражио је од руководства Зоолошког врта боље просторне и природне услове за станаре. Секретаријати за урбанизам, заштиту животне средине, здравство, привреду и комуналне послове прозвани су да одмах нешто ураде и реше проблем.
Ипак, све је остало још дуго све само мртво слово на папиру. Тек је променом директора и доласком агилног Вука Бојовића на чело Зоо врта 1. маја 1986. ситуација почела да се мења, и врт полако престане да буде место туге, немара и срамоте.
(Калдрма)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
